Библиотека
  • Регистрација

Библиотеку су први пут посетили ученици првог разреда и упознали се са радом библиотеке и медијатеке. Као и увек, најмлађи су дошли са занимљивим запажањима, поређењима, питањима, а отишли су са новим сазнањима и утисцима, уз обећање да ће доћи опет „јер је у бибљотеци лепо“ и да ће више читати „јер од тога расте памет“, „развијају се вијуге“, „боље се памти“, „свашта се научи“, „буде се паметан“...

И још су рекли:

- „И ја имам велику књигу о диносаурима, само је моја написана неким другим словима.“

- „Ја кући имам сто књига.“

- „Овде дођеш ко у продавницу, само нема поврћа, и не купујеш књигу него је изнајмиш.“

- „Медијатекар је помоћник библиотекару.“

- „Ја никад нисам чуо за сајт.“

- „Ја знам шта је сајт, само сам сад заборавио.“

- „Не знам шта је диск. Чуо сам за це-де, знам шта је це-де.“

- „Позајмљујеш књиге, и мораш да вратиш, не узимаш за паре.“

- „Добра је књига јер је у њој свашта записано.“

 

Мисао дана

„Из молитвeника свога покидала сам била свe листовe.
Потпуно бeз ближњих сам сe потуцала стазом лутања.
Тада, срeла сам тeбe, нeдораслог, нeжног јeдног
Дeчка, украс јeдан овe зeмљe и цeлога свeта…
Давно нeобрадована, обрадовала сам сe диодeми чистих твојих дeтињих очију
Мeсто ја тeбe, ти си мeнe за руку повeо,
Причао си да волиш Србију, Слободу и јeдног Принца.
И с тобом зајeдно сам волeла Србију, Слободу и јeдног Принца.”

(Исидора Сeкулић, ''Тихe строфe'', посвeћeнe најмлађeм погинулом војнику Цeрскe биткe – Станиславу Сондeрмајeру)