Годишњицу рођења Милоша Црњанског библиотека је обележила пригодном изложбом којом су представљени пишчева биографија и библиографија, стихови  и портрети, одломци есеја о његовом раду.

 

 

 

Детаљи са изложбе


Иво Андрић

Само је Црњански од свих нас рођени писац.

 

Драшко Ређеп

Једина теза коју је до смрти упорно форсирао то је - сам је свој предак; а друга теза - завичај то је оно што изаберете.

 

Слободан Владушић

Црњански је имао ту срећу да у његово време бројни термини нису постојали, а ако су и постојали – означавали су нешто сасвим друго. Ипак, он је успео да наслути нешто што ми данас називамо „глобализацијом”. Пошто није могао да располаже непостојећим терминима, морао је да их уметнички дочарава и да користи метафоре које су касније нестале. Да користи неки „нови романтизам” како би, рецимо, приказао невероватан успон технике и технолошког развоја који више немају никакве везе са успоном човека у духовном смислу.

 

Бoрислав Михајловић Ми­хиз

Kао лич­ност, чо­век не­мир­ног ду­ха, прзни­ца, ве­ли­ки аван­ту­ри­ста у жи­вот­ним и иде­о­ло­шким стре­мље­њи­ма, Цр­њан­ски је за­ни­мљи­ва лич­ност, па се и ње­го­во ви­ше­го­ди­шње еми­грант­ско оту­ђе­ње из зе­мље, али не и од сво­га на­ро­да, мо­же схва­ти­ти као вид сво­је­вр­сне по­ме­ре­но­сти од уста­ље­них по­на­ша­ња.

 

Мирослав Крлежа

Црњански пјева мутно, али сугестивно.

Александар Јерков

„Дневник о Чарнојевићу“ нису читали ни Сартр ни Ками, а да јесу, можда овај други не би ни написао „Странца“, апсолутни светски хит и још увек незаобилазно место лектире чак и српских ђака. Можда би уместо „Странца“ написао само подужи есеј о Чарнојевићу као претечи ове врсте егзистенцијалистичког јунака, или укључио Црњансков кратак роман у студију „Мит о Сизифу“, која је обликовала наше пубертете.

 

ПРИЧА

Сећам се само да је била
невина и танка
и да јој је коса била
топла, ко црна свила
у недрима голим.

И да је у нама пре уранка
замирисао багрем бео.

Случајно се сетих невесео,
јер волим
да склопим очи и ћутим.

Кад багрем догодине

замирише,
ко зна где ћу бити.

 

У тишини слутим
да јој се имена

не могу сетити
никад више.

 

 

ТРАГ

Желим
да после снова
не остане
траг мој
на твоме телу

да понесеш од мене
само тугу и свилу белу
и мирис благ
путева засутих лишћем
свелим са јабланова

 

УСПАВАНКА

Кад шума свене
остаће над њом звезде румене.
Понећеш свуд, пошла ма куд,
само срце своје горко.

Ветар студени пуше, не стиди се мене
нема душе,
ни закона, ни части
над болом има власти
још само тело голо.

Све што сам волео
умрло је вичући име моје
а ја му не могах помоћи.

Збаци одело своје,
У целој звезданој ноћи
једина радост над болом
у телу твом је голом.
Све нам допушта туга.