Библиотека
  • Регистрација

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености још давне 1967. године са циљем да се истакне важност описмењавања и образовања.

И данас, важећи статистички подаци траже ангажовање свих који морају и могу нешто да промене:

 

- више од 900 милиона људи у свету је неписмено;

- од укупног броја неписмених у свету две трећине су жене, а 113 милиона су деца;

- око 75 % неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље;

- у развијеним земљама, највећи број становника има средњу школску спрему - од 47 % у САД, до 61 % у Аустрији;

- у Србији - око 1.350.000 људи је без дана школе, или са неколико разреда основне; међу образованим становништвом је највише оних са средњом школом, док је са високим образовањем свега 6,5 % грађана;

Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих (ИАЛС), писменост се дефинише као:

- прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова),

- документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и

- квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата и др).

 

Такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање и експлозија нових форми комуникација, ступили су на сцену крајем 20. и почетком 21. века. Данас у оквире писмености сасвим легално улази компјутерска писменост, чак и комуникација мобилним телефонима. Употребом интернета свет је постао много мањи, комуникација с географски најудаљенијим просторима потпуно доступна, али и неизвесна без познавања рачунарског "језика". Исто тако, страни језици су данас све мање страни, постаје уобичајено да се поред матерњег користи макар још један језик који умногоме олакшава комуникацију с остатком писменог света. Тек заједно сви ови званични и незванични елементи писмености једног савременог конзумента 21. века чине потпуно писменим, бар док се технолошким напретком не појави још неки облик којег ћемо изнова савлађивати...

 

РЕКЛИ СУ О УЧЕЊУ, ОБРАЗОВАЊУ

- ТРЕБА УЧИТИ СВЕ ДОК НЕШТО НЕ ЗНАШ И ДОКЛЕ ГОД ЖИВИШ. Еурипид

- КО СЕ ПОСВЕЋУЈЕ УЧЕЊУ, ПОСТАЈЕ ИЗ ДАНА У ДАН ВЕЋИ. Лао Це

- ОНОГ КОЈИ УЧИ НОВО С ТИМЕ ДА ОБНАВЉА СТАРО, МОЖЕМО СМАТРАТИ УЧИТЕЉЕМ. Конфучије

-УЧЕЊЕ ЈЕ ПРИРОДНО ЗАДОВОЉСТВО КОЈЕ НЕ ПРИПАДА ФИЛОЗОФИМА ВЕЋ ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО СВИМ ЉУДИМА. Аристотел

- НЕ УЧИМО ЗА ШКОЛУ, НЕГО ЗА ЖИВОТ. Сенека

- КАО ШТО ЊИВА, МАДА ПЛОДНА, НЕ МОЖЕ РАЂАТИ БЕЗ ОБРАДЕ, ТАКО НИ ЧОВЕК НЕ МОЖЕ СТВАРАТИ БЕЗ УЧЕЊА. Цицерон

- ОЦУ ДУГУЈЕМ ШТО САМ ЖИВ, А УЧИТЕЉУ ДУГУЈЕМ ШТО ЖИВИМ ДОБРО. Александар Македонски

- ДУХОВНО САВРШЕНСТВО ЧОВЕКА САСТОЈИ СЕ У ТОМЕ ДА ПОСТАНЕ ИНТЕЛИГЕНТНО БИЋЕ – ОНО КОЈЕ ЗНА СВЕ ОНО ЗА ШТА ЈЕ СПОСОБНО ДА НАУЧИ. Мајмонидес

- НИ У ЈЕДНО ДОБА ЖИВОТА НИЈЕ ПРЕКАСНО ДА СЕ УЧИ ОНО ШТО ЈЕ ПОТРЕБНО. Свети Августин

З.Ђ.

Мисао дана

„Из молитвeника свога покидала сам била свe листовe.
Потпуно бeз ближњих сам сe потуцала стазом лутања.
Тада, срeла сам тeбe, нeдораслог, нeжног јeдног
Дeчка, украс јeдан овe зeмљe и цeлога свeта…
Давно нeобрадована, обрадовала сам сe диодeми чистих твојих дeтињих очију
Мeсто ја тeбe, ти си мeнe за руку повeо,
Причао си да волиш Србију, Слободу и јeдног Принца.
И с тобом зајeдно сам волeла Србију, Слободу и јeдног Принца.”

(Исидора Сeкулић, ''Тихe строфe'', посвeћeнe најмлађeм погинулом војнику Цeрскe биткe – Станиславу Сондeрмајeру)