Библиотека
  • Регистрација

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености још давне 1967. године са циљем да се истакне важност описмењавања и образовања.

И данас, важећи статистички подаци траже ангажовање свих који морају и могу нешто да промене:

 

- више од 900 милиона људи у свету је неписмено;

- од укупног броја неписмених у свету две трећине су жене, а 113 милиона су деца;

- око 75 % неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље;

- у развијеним земљама, највећи број становника има средњу школску спрему - од 47 % у САД, до 61 % у Аустрији;

- у Србији - око 1.350.000 људи је без дана школе, или са неколико разреда основне; међу образованим становништвом је највише оних са средњом школом, док је са високим образовањем свега 6,5 % грађана;

Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих (ИАЛС), писменост се дефинише као:

- прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова),

- документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и

- квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата и др).

 

Такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање и експлозија нових форми комуникација, ступили су на сцену крајем 20. и почетком 21. века. Данас у оквире писмености сасвим легално улази компјутерска писменост, чак и комуникација мобилним телефонима. Употребом интернета свет је постао много мањи, комуникација с географски најудаљенијим просторима потпуно доступна, али и неизвесна без познавања рачунарског "језика". Исто тако, страни језици су данас све мање страни, постаје уобичајено да се поред матерњег користи макар још један језик који умногоме олакшава комуникацију с остатком писменог света. Тек заједно сви ови званични и незванични елементи писмености једног савременог конзумента 21. века чине потпуно писменим, бар док се технолошким напретком не појави још неки облик којег ћемо изнова савлађивати...

 

РЕКЛИ СУ О УЧЕЊУ, ОБРАЗОВАЊУ

- ТРЕБА УЧИТИ СВЕ ДОК НЕШТО НЕ ЗНАШ И ДОКЛЕ ГОД ЖИВИШ. Еурипид

- КО СЕ ПОСВЕЋУЈЕ УЧЕЊУ, ПОСТАЈЕ ИЗ ДАНА У ДАН ВЕЋИ. Лао Це

- ОНОГ КОЈИ УЧИ НОВО С ТИМЕ ДА ОБНАВЉА СТАРО, МОЖЕМО СМАТРАТИ УЧИТЕЉЕМ. Конфучије

-УЧЕЊЕ ЈЕ ПРИРОДНО ЗАДОВОЉСТВО КОЈЕ НЕ ПРИПАДА ФИЛОЗОФИМА ВЕЋ ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО СВИМ ЉУДИМА. Аристотел

- НЕ УЧИМО ЗА ШКОЛУ, НЕГО ЗА ЖИВОТ. Сенека

- КАО ШТО ЊИВА, МАДА ПЛОДНА, НЕ МОЖЕ РАЂАТИ БЕЗ ОБРАДЕ, ТАКО НИ ЧОВЕК НЕ МОЖЕ СТВАРАТИ БЕЗ УЧЕЊА. Цицерон

- ОЦУ ДУГУЈЕМ ШТО САМ ЖИВ, А УЧИТЕЉУ ДУГУЈЕМ ШТО ЖИВИМ ДОБРО. Александар Македонски

- ДУХОВНО САВРШЕНСТВО ЧОВЕКА САСТОЈИ СЕ У ТОМЕ ДА ПОСТАНЕ ИНТЕЛИГЕНТНО БИЋЕ – ОНО КОЈЕ ЗНА СВЕ ОНО ЗА ШТА ЈЕ СПОСОБНО ДА НАУЧИ. Мајмонидес

- НИ У ЈЕДНО ДОБА ЖИВОТА НИЈЕ ПРЕКАСНО ДА СЕ УЧИ ОНО ШТО ЈЕ ПОТРЕБНО. Свети Августин

З.Ђ.