Библиотека
  • Регистрација

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености још давне 1967. године са циљем да се истакне важност описмењавања и образовања.

И данас, важећи статистички подаци траже ангажовање свих који морају и могу нешто да промене:

 

- више од 900 милиона људи у свету је неписмено;

- од укупног броја неписмених у свету две трећине су жене, а 113 милиона су деца;

- око 75 % неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље;

- у развијеним земљама, највећи број становника има средњу школску спрему - од 47 % у САД, до 61 % у Аустрији;

- у Србији - око 1.350.000 људи је без дана школе, или са неколико разреда основне; међу образованим становништвом је највише оних са средњом школом, док је са високим образовањем свега 6,5 % грађана;

Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих (ИАЛС), писменост се дефинише као:

- прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова),

- документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и

- квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата и др).

 

Такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање и експлозија нових форми комуникација, ступили су на сцену крајем 20. и почетком 21. века. Данас у оквире писмености сасвим легално улази компјутерска писменост, чак и комуникација мобилним телефонима. Употребом интернета свет је постао много мањи, комуникација с географски најудаљенијим просторима потпуно доступна, али и неизвесна без познавања рачунарског "језика". Исто тако, страни језици су данас све мање страни, постаје уобичајено да се поред матерњег користи макар још један језик који умногоме олакшава комуникацију с остатком писменог света. Тек заједно сви ови званични и незванични елементи писмености једног савременог конзумента 21. века чине потпуно писменим, бар док се технолошким напретком не појави још неки облик којег ћемо изнова савлађивати...

 

РЕКЛИ СУ О УЧЕЊУ, ОБРАЗОВАЊУ

- ТРЕБА УЧИТИ СВЕ ДОК НЕШТО НЕ ЗНАШ И ДОКЛЕ ГОД ЖИВИШ. Еурипид

- КО СЕ ПОСВЕЋУЈЕ УЧЕЊУ, ПОСТАЈЕ ИЗ ДАНА У ДАН ВЕЋИ. Лао Це

- ОНОГ КОЈИ УЧИ НОВО С ТИМЕ ДА ОБНАВЉА СТАРО, МОЖЕМО СМАТРАТИ УЧИТЕЉЕМ. Конфучије

-УЧЕЊЕ ЈЕ ПРИРОДНО ЗАДОВОЉСТВО КОЈЕ НЕ ПРИПАДА ФИЛОЗОФИМА ВЕЋ ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО СВИМ ЉУДИМА. Аристотел

- НЕ УЧИМО ЗА ШКОЛУ, НЕГО ЗА ЖИВОТ. Сенека

- КАО ШТО ЊИВА, МАДА ПЛОДНА, НЕ МОЖЕ РАЂАТИ БЕЗ ОБРАДЕ, ТАКО НИ ЧОВЕК НЕ МОЖЕ СТВАРАТИ БЕЗ УЧЕЊА. Цицерон

- ОЦУ ДУГУЈЕМ ШТО САМ ЖИВ, А УЧИТЕЉУ ДУГУЈЕМ ШТО ЖИВИМ ДОБРО. Александар Македонски

- ДУХОВНО САВРШЕНСТВО ЧОВЕКА САСТОЈИ СЕ У ТОМЕ ДА ПОСТАНЕ ИНТЕЛИГЕНТНО БИЋЕ – ОНО КОЈЕ ЗНА СВЕ ОНО ЗА ШТА ЈЕ СПОСОБНО ДА НАУЧИ. Мајмонидес

- НИ У ЈЕДНО ДОБА ЖИВОТА НИЈЕ ПРЕКАСНО ДА СЕ УЧИ ОНО ШТО ЈЕ ПОТРЕБНО. Свети Августин

З.Ђ.

Мисао дана


Моратe научити своју дeцу да јe зeмља под вашим стопалима пeпeо ваших дeдова. Да би ваша дeца поштовала зeмљу, морају знати да јe зeмља испуњeна душама прeдака, да јe зeмља са нама у сродству. Научитe вашу дeцу оно што смо ми научили нашу, да јe зeмља наша мајка. Шта год снађe њу снаћи ћe и синовe зeмљe. Ако човeк пљујe на тло пљујe на сeбe самога. Ми знамо: зeмља нe припада човeку. Човeк припада зeмљи. Ми то знамо. Свe јe повeзано као крв која ујeдињујe породицу. Свe ствари су повeзанe. Човeк нe тка ткиво живота, ми смо само јeдна нит у ткању. Шта год да чини ткању чини и сeби самом.
 (индијански поглавица Сијeтл )
ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ, 22. АПРИЛ