Медијатека
  • Регистрација

Међународни дан борбе против вршњачког насиља

С обзиром на то да борба против вршњачког насиља и за безбедно окружење представља значајну тему у школском окружењу наша школа је током читаве године посвећена сигурности ђака. Наша посвећеност овој проблематици се огледа и  учешћу у програму “Школа без насиља”. Ипак, овако важна тема завређује додатну пажњу на дан када се и обележава Међународни дан борбе против вршњачког насиља 24. фебруара.

Насиље и облици насиља

Да бисмо се борили против насиља, најпре је важно да знамо шта је то насиље и у којим се све облицима може јавити. Тако можемо разликовати физичко насиље и злостављње, психичко насиље и злостављање, социјално насиље и злостављање, сексуално насиље и злостављање и насиља и злостављања злоупотребом информационих технологија.

Дискриминација

Дискриминација је неправедно третирање других због тога што су друге расе, пола, година или неких других особина.

            Чест узрок дискриминације јесте незнање и страх према непознатом, односно оном што је другачије. Уместо да се потрудимо да упознамо непознате људе, некад помислимо нешто лоше о некоме иако за то нема разлога. Овде се ради о ставовима који су засновани на стереотипима и предрасудама.

Емпатија и толеранција

Свакако, насиље које се већ дешава је потребно зауставити у најкраћем року, увек и на сваком месту. Међутим, најлепше је да до насиља уопште и не долази, а да бисмо до постигли потребно је да будемо посвећени превенцији. Као важне факторе хуманог понашања бисмо могли да истакнемо емпатију и толеранцију.

Емпатија

Емпатија представља спосoбност да разумемо шта други људи осећају и да сагледамо ствари из угла тих других људи. Једноставније речено, то је способност “да будемо у туђим ципелама”.

Може се рећи да емпатија, као способност да се уживимо у емоционална стања друге особе, представља основ за одношење према другима на прави начин.

Она може бити покретач моралног и доброг понашања јер нам помаже да друге видимо као људска бића, са потребама које нису мање значајне него наше, па су тако и веће шансе да се према њима односимо адекватно.

Емпатија код деце се може неговати најпре сопственим примером и осетљивошћу према другима.

Осим тога, за рзовј емпатије су значајни и помоћ деци да разумеју сопствене емоције, разговор о емоцијама других људи, читање прича и играње улога, као и фокус на реалне последице и утицај  која одређена понашања могу имати на друге.

Толеранција

Свако од нас се разликује од других. Исто тако, међу нама постоје и сличности. Као што желимо да се наше различитости прихвате од стране других, то је оно што и други желе. Прихватање различитости других је управо оно што зовемо толеранција.

Важно је да знамо да се толеранција учи и развија, она је наша хармонија различитости, врлина која чини да је мир могућ и да је наше окружење без насиља.

Толеранција може бити индивидуална и колективна, па тако можемо говорити о толерантној особи и толерантном друштву. Она представља пут ка хуманости, солидарности и одбојности према насиљу. Наспурот томе, некада се погрешно мисли да толеранција води у потчињавање и губљење сопствених права, али ипак, тек заједно, такви какви јесмо, можемо бити јачи и богатији за разноврсности које представљамо.

У развијеном и цивилизованом друштву толерише се и цени различитост међу људима. Потребно је да породица, као и сви други укључени у васпитање деце, негују толеранцију као вредност ако желимо да је развијемо и код деце. Деца уче од нас одраслих обрасце и моделе понашања, тако да је значајно да прво сами развијемо осећај толеранције за друге како бисмо могли да га пренесмо и млађима.

Нека нас овај дан подстакне да још посвећеније стварамо сигурно окружење за све нас, а најпре за нашу децу

Има нас и на Фејсу

Facebook

ЛОГО ШКОЛЕ

logo skole

Мисао дана

Осeћам вeчeрас,док посматрам ластe
И пупољкe ранe,
Како срцe мојe полагано растe,
Ко видик у лeпe насмeјанe данe;

Како с младим биљeм постајe свe вeћe
И лако ко крило,
И како му цeло јeдно нeбо срeћe
И пакао бола нe би доста било;

Како чeзнe за свим што би живот мого
Лeпог да му дадe,
И да му ничeга нe би било много:
Тако су вeликe чeжњe му и надe.

Осeћам да досад свe јe било шала
Мога срца врeла,
Да још ником нисам своју љубав дала
Колику бих могла и колику хтeла;

Да у мeни цeла нeжна плима
Рeчи нeрeчeни;
Да бих срцe могла поклањати свима,
И да опeт много останe га мeни

Дeсанка Максимовић