Родитељи - инфо
  • Регистрација


10 родитељских заповести

 

1.Нека ти ништа не буде важније од детета

2. Имај стрпљења у тешким тренуцима!

3. Здраво храни децу!

4. Воли и негуј своју децу!

5. Учини све да их заштитиш!

6. Разговарај отворено и искрено са децом!

7. Увек буди добар пример

8. Поштуј своју децу!

9. Не повређуј своју децу!

10. Буди другом родитељу свог детета пријатељ и десна рука!

 

Текст преузет са интернета.


Девет родитељских права

 

  1. Имате право на сопствене вредности.
  2. Имате право да приговорте и да преузмете одговарајуће мере ако се према    вама понашају без поштовања.
  3. Имате право да се успротивите кад се не поштују ваша права.
  4. Имате право на своја осећања и на њихово изражавање.
  5. Имате право да размислите.
  6. Имате право да се предомислите.
  7. Имате право да тражите оно што вам је потребно или што желите.
  8. Имате право да погрешите.
  9. Имате право да се осећате задовољни сами собом.

 

Текст преузет са интернета.


НА ОСНОВУ ИСТРАЖИВАЊА УТВРђЕНО ЈЕ ДА ДЕЦИ НАЈВИШЕ СМЕТАЈУ СЛЕДЕЋЕ ПОРУКЕ РОДИТЕЉА

 

 

(ПОКУШАЈТЕ ИХ ПРЕТВОРИТИ У АФИРМАТИВНИ ОБЛИК)

 

КАКО ТО НЕ ЗНАШ!

­­­­­­­­­­­­­­­­­­­НИШТА НЕ УЧИШ!

ЛЕЊ СИ!

ХАЈДЕ ПОЖУРИ!

УЖАСНО СИ НЕУРЕДНА!

НИКАД НИШТА ОД ТЕБЕ!

ИДЕШ МИ НА ЖИВЦЕ!

НИШТА НЕ РАЗУМЕШ!

СВЕ СИ ПОГРЕСНО УРАДИО(-ЛА)!

ЗАР ЈА МОРАМ БАШ СВЕ УМЕСТО ТЕБЕ?

 

РОДИТЕЉИ БИ ТРЕБАЛИ КОРИСТИТИ ПОТСТИЦАЈНЕ ИЗРАЗЕ:

КАКО ТО НЕ ЗНАШ!

ЗНАШ ТИ ТО, САМО СЕ ПОТРУДИ!

 

НИШТА НЕ УЧИШ!

ПОКУШАЈ ВИШЕ ВРЕМЕНА ИСКОРИСТИТИ ЗА УЧЕЊЕ.

 

ЛЕЊА СИ!

ВОЛЕЛА БИХ ДА БУДЕШ МАРЉИВИЈА.

 

ПОЖУРИ!

МИСЛИМ ДА МОЖЕШ ТИ ТО И БРЖЕ.

 

УЖАСНО СИ НЕУРЕДНА!

ПОКУШАЈ ВИШЕ ПАЖЊЕ ПОСВЕТИТИ УРЕДНОСТИ.

 

НИКАД НИШТА ОД ТЕБЕ!

АКО СЕ ПОТРУДИШ, СИГУРНО ЋЕШ УСПЕТИ.

 

ИДЕШ МИ НА ЖИВЦЕ!

БУДИ ОБАЗРИВИЈА И ЈА ИМАМ ПРОБЛЕМЕ.

 

НИШТА НЕ РАЗУМЕШ!

СРЕЋНА САМ КАД СВЕ БРЗО СХВАТИШ И НАУЧИШ.

 

СВЕ СИ ПОГРЕСНО УРАДИО!

ПУНО ТОГА СИ ДОБРО УРАДИО, АЛИ ИМА И ГРЕШАКА.

 

ЗАР ЈА МОРАМ БАШ СВЕ УМЕСТО ТЕБЕ?

СИГУРАН САМ ДА МОЖЕШ НАПРАВИТИ И САМ, БЕЗ МОЈЕ ПОМОЋИ.

 

Текст преузет са интернета.


Неколико “формула” за успешно учење

 

 

Објасните детету шта тачно очекујете од њега што се тиче учења. Нека Ваша очекивања буду довољно висока, али реална с обзиром на дететове способности (нпр. “Очекујем од тебе да редовно пишеш домаћи задатак.”).

Објасните му и зашто је то важно за њега и зашто је учење корисно. Деца, као и одрасли људи, боље и радије раде када у томе виде смисао.

Као и код писања домаћих задатака, у учењу је потребна дневна рутина. Дакле, дете треба учити увек у одприлике исто доба дана (после ручка, након одмора, и сл). Тиме учење постаје навика која омогућава и лакше памћење материјала.

Помозите детету да научи квалитетно организовати учење. Сваки дан с њим прегледајте свеске како бисте добили увид шта се радило у школи. Затим заједно направите план за решавање домаћих  задатака. Дете које учествује у стварању свог дневног распореда спремније га је и остварити.

Данас ћу:

Ручати

Написати домаћи

Учити природу

Погледати филм

Поновити природу

Организовању времена помажу и табеле у које дете сваки дан уписује “+” када је обавило своје дневне обавезе. На тај начин, након недељу дана, дете и родитељ имају увид у дневну рутину детета те могу заједно осмишљавати бољу организацију времена.

 

Учите своје дете како учити. Формула која се показала успешном и коју примењују најуспешнији људи широм света гласи:

1. Прочитај летимично (старија деца могу прочитати само увод или сажетак текста како би стекла увид у основну идеју градива).

2. Питај (дете поставља питања о речима или целини које му нису јасне).

3. Прочитај пажљиво.

4. Процени што је битно.

5. Препричај.

6. Понови научено

Никада немојте уместо детета прочитати лекцију, записати или му препричати сажетак и дати му да то научи. Најдрагоценији је део процеса учења рад на разумевању градива и одвајање битног од небитног. Ако дете учи по сажецима које сте Ви направили, учиће механички, градиво ће брзо заборављати, а када му учитељ постави питање на другачији начин него Ви, неће знати одговорити.

Омогућите детету да учи и ван куће и школе. Упутите га у библиотеку, на слободне активности, ликовне радионице и др.

Похвалите сваки дететов успех, а поготово труд и напредак. Важније је да је дете спремно да уложи напор да би решило задатак и да је напредовало, него какву је оцену добило. Оцена највише зависи од начина учења, али зависи мало и од среће, тежине градива, критеријума и расположења учитеља и других фактора над којима дете нема контролу. Хоће ли дете извршавати задатке или не, и како ће то чинити, зависи од њега, а ми смо ту да га подстакнемо на то и да га научимо како то треба чинити.

Не заборавите да деца уче имитирањем важних људи, најчешће родитеља. Посматрајући родитеље и учитеље, дете учи шта ценити, како се понашати и шта радити. Зато, ако родитељи читају, играју едукативне игре, расправљају о разним идејама, договарају се и сл и вреднују знање и деца ће чинити исто.

 

Неколико техника које помажу у учењу

Подвлачење битних чињеница, идеја или детаља (помозите детету да учи разликовати битне од небитних чињеница те да оне битне посебно означава како би их лакше памтило).

Састављање питања (када дете научи да поставља питања из садржаја који учи и одговарати на њих, учење ће постати забавније и активније, а дете ће разликовати битно од небитног).

Сажимање (дете преписује само битне делове из текста).

Вођење бележака (дете својим речима препричава садржај који учи и на тај начин побољшава његово разумевање).

 

Текст преузет са интернета.


Простор за учење

 

Стручњаци препоручују да деца увек уче и пишу задатке на истом месту. Само седење на месту, на којем је дете навикло учити, ствара психолошку спремност за рад.

Место за писање домаћих задатака не мора бити раскошно нити посебно уређено. Ипак, постоје уопштене препоруке о изгледу простора за учење и писање домаћих задатака:

Нека то буде довољно велика радна површина на коју ће допирати довољно светла. Светиљка нека буде смештена са леве стране код дешњака односно, с десне код леворуког.

Ово место не треба да буде само простор за писање задатка, већ и простор на коме ће ваше дете држати своје књиге, писаћи прибор и друге потрепштине за школу (оловке, бојице, лепак, маказе, спајалице, папире).

За децу млађе доби, простор за писање задатка и учење може бити уређен иу просторији коју деле и други укућани, али у том случају детету, док учи и ради, треба обезбедити мир и тишину.

Идеално је да се радни сто за нешто старије дете налази у соби детета јер се писањем задатака и учењем на одвојеном месту оно почиње осамостаљивати.

Добро је да се на столу налази календар како би дете лакше могло организовати време које му стоји на располагању за учење појединих предмета.

На зид можете ставити плочицу на коју ће дете лепити разне папириће-подсетнике.

Текст преузет са интернета.


Чему служе домаћи задаци

 

Домаћи задатак  детету омогућава да понови и увежба оно што је учило у школи,

n да се припреми за следећи радни дан,

n да детаљније проучи садржај који се обрађивао у школи,

n да знања из различитих подручја обједини у једном  задатку (нпр. неком саставу или пројекту),

n да се научи користити литературом,

n да се научи самосталности у раду,

n да стекне самодисциплину и осећај одговорности.

Родитељи се кроз домаћи могу упознати са школским активностима. Они су свесни већине ових ствари. Проблем је што деца нису!

Која је права количина домаћег задатка?

Количина домаћег зависи од дететовог узраста и способности.

n Од 1.-3. разреда: до 20 минута

n Од 4.-6. разреда: 20-40 минута

n Од 7.-8. разреда: до 2 сата

Немојте му задавати додатне задатке, довољно их је задала учитељица или учитељ. Оно мора имати времена и за игру и забаву.

А сада још неколико савета …

n Како бисте избегли неспоразуме с дететом, и закаснеле реакције на лоше оцене на почетку школске године, добро је договорити се с њим када ће се писати домаћи задатак (по доласку из школе, након ручка, након одмора, након слободних активности и сл) . Будите упорни у спровођењу свог договора.

n Потребно је да дете пише домаћи задатак и учи увек у исто време у дану. Тако троши мање времена на припрему за учење. То му омогућава да увек има довољно времена за писање домаћег задатка, али и за игру и забаву.

n Саветујте свому детету да прво решава задатке који су   најтежи и најобимнији.

n Набавите детету блокчић у којем ће писати своје обавезе за следећи дан. Тако се може решити проблем заборавности.

n Добро је бити у контакту с другом децом из дететовог одељења и њиховим родитељима. Тако ћете моћи повремено проверити с другима шта дете има за задатак.

n Искључите телевизор и радио док дете пише домаћи.

А одмор?

НЕ ЗАБОРАВИТЕ:

Да би дете успешно учило, треба  да се добро осећа. Гладно, уморно, жалосно и љутито дете пажњу усмерава на “сигнале неудобности” из организма и не може се усмерити на учење.

Ако је дете жалосно или љуто (добило је слабу оцену, посвађало се с пријатељем и сл) најпре попричајте с њим о ономе што га мучи, допустите му барем пола сата да “избаци” негативне емоције, а онда инсистирајте да се прихвати посла.

Када дође из школе, дете се најпре треба одморити. Док је у школи, оно седи неколико сати по 45 минута. То је за њега напор и умара га. Осим тога, у школи мора учити и решавати различите задатке који траже психичко напрезање. Мозак се умара док ради, а дететово тело и онда кад мора дуже времена седети. Одморан мозак брже разуме и памти, а уморно тело омета мозак у његовом раду.

И након одређеног времена које је провело у решавању задатка и учењу, сваком је детету потребан одмор.

Време максималног рада зависи о узрасту и особинама детета. Посматрајте понашање детета док пише домаћи задатак или учи. Када се почне јаче, него обично, врпољити на столици, окретати на све стране, зевати, љутити  и грешити, то је најбољи знак да треба направити паузу, јер ће у супротном учење бити мучење.

n У случају  психичког напрезања, најбољи одмор је  онај уз лагану физичку активност.

 

Текст преузет са интернета.


Да ли плаћати дечији успех?

 

Ситација је следећа!

Већ је прошло неколико месеци од почетка школске године. Кратко време да се сагледају неки трајнији успеси у раду наше деце -али већ довољно дуго да се већ питамо да ли смо као родитељ добро поступили према нашем ученику.

Сваки родитељ жели да му дете буде добар ђак. Када вам дете донесе врло добру или удличну оцену, тада се посебно обрадујете. Ето, и ваше је дете донело први пут у својој школској години петицу. Једва је чекало да вам покаже, да вас обрадује.Радости вашој није било краја. У том свом одушевљењу хтели сте и ви њега да обрадујете. Можда сте се нашли у недоумици шта да урадите ?

а) Да му дате 100 динара за трошак?

б) Да му купите оно што је одавно прижељкивао ?

ц) Да му не плаћате за успех ?

 

Извор : Проверите како васпитавате др Љубица Продановић

ОДГОВОР

Ако о овоме нисте никада раније размишљали, вероватно вам се може догодите да -истресете ситнину -која вам се налази у џепу или у новчанику чиме ће бар за почетак, ваше дете бити веома задовољно. Они срећнији ће одмах чути када ће њихова жеља, да добију оно што им је раније обећано за добар успех, бити испуњена. Одлична или врло добра оцена може бити дата за посебно добре резултате .Али не заборавите, ти посебно добри резултати могу бити плод рада ученика, његових личних способности и могућности у појединој области која се учи у школи , тренутне сналажљивости и могућности у појединим областима које се уче у школи. Када би родитељи знали због чега је та петица или четворка добијена , сигурно да се свакој таквој оцени не би подједнако обрадовали.Оцена која је резултат рада детета -највише обрадује родитеља.

Једном учињен поступак, поготово када дете зна вредност новца , мора се стално понављати иначе прети опасност да нас оно престане радовати .Ту постоји још нешто.Наиђу дани када учитељица не оцењује , можда заборави, а можда је пронашла други начин стимулације својих ученика од бележења оцена испод чланка у читанци , задатака у свескама и цртежа .Ако са бар у том времену дете нашло да му треба који динар или нека играчка која му је у тренутку радости родитеља даривана , будите сигрни да ће стрпљењу бити крај. Без великог двоумљења ,осећања кривице или обзира ,оно ће узети оловку и само себе оценити.То свакако нећете приметити одмах ,већ ћете поступити као и увек када вам дете донесе оцену.Када откријете превару сигурно је да ћете се наљутити на њега.Биће вам жао што се оно тиме користи .Уместо на љутњу усмерите према свом детету ,тај његов -грех-препишите себи .Казнићете дете врло лако ,али боље би било да схватите да сте уствари казнили себе : биће вам потребно  два пута више времена и труда да овај свој поступак -плаћања успеха и понашања детета исправите .Ипак је боље спречити него лечити .Зато исправан одговор би био

ц) Да му се не плаћа успех.

 

Текст преузет са интернета.


Читалачке навике

 

 

Добра књига?! За многе, нема бољег начина за опуштање од урањања у чаробни свет литературе. Желите да ваше дете заволи књигу и стекне читалачке навике?!

Читање је активност која се преноси с генерације на генерацију и готово свако дете у њој ужива. Ви му свакако можете бити добар модел у опхођењу са књигом, али то није довољно. Потребно је да предузмете извесне кораке на време, пре него што дете савлада вештину читања. Одраслима се често чини да је развијање читалачких навика везано за период поласка у школу, али притом превиђамо чињеницу да је то процес који почиње с првим контактом са књигом, процес који се негује, развија током читавог детињства.

Зато, ваше припреме могу да почну:

• У мору литературе за децу направите избор имајући у виду узраст и интересовања свог детета.
• Књигу најпре прочитајте сами. Потребно је да је упознате, да осетите њену лепоту и вредност. Када знате шта следи, читаћете са више живости, лакше ћете изазвати уметнички доживљај, лакше ћете дете укључити у причу. Површно, неубедљиво читање нема никаквог ефекта за дете.


овај текст је позајмљен из часописа "Трагови"
Сазнајте више о овом часопису...

• Одаберите време за читање. За то су добри послеподневни или вечерњи сати када дете има потребу за мирнијим активностима. За "лаку ноћ" одаберите лаке и умирујуће теме, теме без великих акција.
Подесите осветљење.
• Сместите се удобно заједно са дететом и искључите могуће изворе ометања (ТВ, радио). Уколико сте у могућности, оформите "кутак за читање".
• Књигу држите на прикладној удаљености како би и ваше дете могло да разгледа слике уколико их књига садржи.
• Читајте лагано да би дете могло да прати ток приче и запамти прочитано.
• Ако дете пожели, допустите му да само "чита" књигу, а ви слушајте и уживајте.
• Свакодневне проблеме оставите по страни и препустите се у потпуности заводљивој литератури за децу или о деци.

Зашто је добро читати свом детету?
• Зато што ћемо тиме подстицати осећање узајамне блискости.
• Читајући детету подстаћи ћемо спознају и разумевање туђих и личних осећања, прихватање и уважавање социјалних начела и односа.
• Читањем подстичемо развој запажања и памћења, закључивање и усвајање појмова.
• Читањем подстичемо дететову машту и креативност.
• Читањем утичемо на развој говора, припремамо га за самостално читање и, наравно подстичемо развој читалачких навика.

 

Текст преузет са интернета.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Време на поду - родитељи и деца "један на један“

 


Пажња усмерена искључиво ка детету продубљује вашу везу са њим и истовремено води ка његовом добром понашању. Зато, свакодневно обезбедите себи и свом детету време које ће бити само ваше, време током којег ћете му се у потпуности дати.

Можда вам се ова идеја учини непотребна јер сте родитељ посвећен свом детету који све своје расположиво време проводи уз дете. Али питање које сваки родитељ може и треба себи да постави јесте колико је он уз дете, а колико заиста са дететом.

Једне вечери, када сам ушушкавала своју четворогодишњу ћерку у кревет, она је тугаљиво рекла: "Мама, данас нисмо нимало биле заједно."
Шта? Запањена, одговорила сам: "Али, ишле смо у библиотеку, у супермаркет, заједно смо вечерале".
"Али, нисмо се забављале!" побунила се она.
Прогутавши кнедлу кривице, схватила сам на шта је мислила. Већ недељама њој и њеном брату не поклањам стварну пажњу. Возим их у школу и вртић, идемо у библиотеку и у набавку, проверавам да ли су домаћи задаци урађени, ... Али нисмо проводили време играјући се игара које су они хтели да играју, одмарајући се на начин на који они воле да се одмарају, разговарајући о темама које су њима важне. Са пословним роковима који су ме притисли и скором селидбом, једва да сам имала времена да се истуширам!

"Многи родитељи су толико презаузети да губе јасан осећај где је место детету у њиховом животу", примећује др Стенли И. Гринспен дечији психијатар из Вашингтона. Шта више, у жељи да максимално искористе време које проводе са децом, родитељи често упадају у замку испуњавајући га активностима које су, без сумње, корисне за развој и образовање као што су спорт или страни језици. Проведено време више је уз него са дететом.  А велика је разлика да ли разговарате са дететом у жељи да проширите његов вокабулар или вас заиста занима његово мишљење и једноставно уживате у тим заједничким тренутцима.
Деца итекако осећају када сте заиста присутни а када их одрађујете. "Ако одрађивање карактерише сваку вашу интеракцију, нешто значајно недостаје у вашем међусобном односу", наводи др Стенли Турецки из Њујорка.
Замислите се - колико сте са својим дететом а да вам при том није једно око на омиљеној ТВ серији или новинама, колико разговарате телефоном додавајући му редом разне играчке, колико сте у активностима које морате да обавите или онима које су за његово добро. Да ли ваше дете можда жели само вас?!
Време које родитељи и деца проведу заједно може се сврстати у више категорија - време за учење вештина једна је категорија, време када вас дете прати у вашим пословима је друга, а време када сте са дететом и стварате однос један-на-један трећа је и најважнија категорија у стварању везе родитељ-дете. Др Гринспен то време зове флоор тиме или време за игре на поду. Зове га тако јер мало дете највише воли да се игра на поду, а сам појам подразумева много више од тога.

Неподељена пажња

Шта је заправо флоор тиме?
То је време које родитељ проводи са својим дететом поклањајући му неподељену пажњу. То време је испуњено активностима које дете жели. Оно бира и организује игру, води разговор или говори родитељу оно што жели. Улога родитеља је да прати дете и активно учествује у свему, али без намере да преузме вођство и наметне нешто своје.
"Време на поду показује вашем детету да се можете спустити на његов ниво и остати заинтересовани за њега", каже др Гринспен. То детету даје огромно и прекрасно осећање да га разумете и волите онаквог какво је оно заиста.
Време на поду охрабрује емосионални развој детета јер му даје безбедну могућност да се отвори и да са родитељем гради однос поверења, пажње и подршке.
Време на поду унапређује однос између родитеља и детета, открива заједничка интересовања, развија емпатију и разумевање за дететов унутрашњи свет, јача осећање љубави.
Време на поду позитивно утиче и на понашање детета. Изливи беса, цмиздрење, туча често су позиви за пажњом. Дете које је има довољно, развија прихватљиве обрасце понашања.
Коначно, пола сата читања или ћаскања под јорганом пре спавања даће детету осећање да у том тренутку не постоји нико други са ким би ви више желели да будете, осећање да сте само његови, што му јача самопоуздање, осећање вредности, прихваћености, и преплављује га осећањем љубави.

Ако сте спремни да проводите време на поду са вашим дететом, имајте на уму следеће:

УЧИНИТЕ ГА СВАКОДНЕВНОМ НАВИКОМ
Предвидљивост и поузданост овог времена детету више значе него сама дужина времена  којег му посвећујете. Свакодневна заједничка игра од тридесетак минута боља је од покушаја да се надокнади хроничан недостатак пажње повременим потпуним трудом.

НЕМОЈТЕ ГА УСЛОВЉАВАТИ
Немојте прекидати време на поду када вам се чини да се дете лоше понаша. Детету је преко потребно осећање да га волите и када уради нешто лоше. Не користите ово време као награду или казну за понашање детета.

ОДВОЈИТЕ БАР 30 МИНУТА ДНЕВНО
Топао однос, пун љубави и нежности не може се развити за пет минута успутног ћаскања. Да би упознали своје дете у потпуности и да би ваша комуникација постала квалитетна потребно је време.

ФОКУСИРАЈТЕ СЕ ПОТПУНО
Ово време у потпуности посветите детету - искључите телевизор, укључите телефонску секретарицу, не мислите на радне обавезе... Предајте се у потпуности вашем детету.

ПУСТИТЕ ДЕТЕ ДА ВОДИ
Више слушајте и пратите дете. Ако малишан жели да му незнано који пут за редом читате исту причу, учините то. Ако жели да лепите сличице у албум и причате о фудбалерима и њиховим постигнутим головима на разним утакмицама, такође учините то. Опустите се и немојте унапред имати одређена очекивања о томе шта би дете требало да ради или прича.

ОСТАНИТЕ УКЉУЧЕНИ
Подједнако је важно да дете води главну реч и да родитељ притом не остане пасиван. Напротив, будите активни учесник и прави партнер детету. Тако, када ваша кћерка припрема чај за своје лутке, немојте одсутно приметити " О, луткице пију чај!" Уместо тога питајте "Шта ја треба да радим? Јесам ли ја један од гостију или сам твој помоћник?" и слично. То ће отворити путеве ка интеракцији.

Време на поду за сваки узраст

Време које родитељ проводи уз дете градећи однос један на један представља један од најважнијих категорија у стварању везе са дететом. Оно ће омогућити детету да емоционално сазрева и да са родитељем ствара отворени однос у којем ће увек бити места за разговор  како о лепим и интересантним стварима, тако и о проблемима који су саставни део одрастања. Зато је подједнако потребно и тек рођеним бебама  и деци на прагу адолесценције.

Од рођења до 12 месеци

Новорођенче вам не може рећи шта би желело да ради. Зато пажњу усмерите на невербалне знаке. Да ли посеже за неким предметом и шири очи? Одговорите на све што ваша беба ради Истражујте заједно и причајте јој шта је шта нпр. "Ово је гумена паткица. Патка каже ква-ква."
Имитирајте своју бебу у ситуацијама кад жели да комуницира са вама (тада она остварује контакт очима и смеши се). Значи, гучите заједно, ставите свој прст у уста ако она жваће своју ручицу... Својом мимиком ћете је охрабрити и почети да градите вашу везу.
Покушајте неку активну игру ако видите да је беба активна. Ако млати ручицама и ножицама она говори да јој је потребна акција. Повуците је нежно у седећи положај или је усправите, придржавајте је док пузи, летите лагано или плешите са њом...
Понекад се препустите мирним активностима. Иако је беба мирна, њен ум активан и шаље вам позив да му  рецитујете, певате или да идете у шетњу. Показујте јој облаке, птице, кола, децу на игралишту...
Истраживања дечјег развоја су показала да бебе воле да слушају мелодичне, ритмичне гласове високих тонова. Наглашавање и понављање као нпр. "Види мацу! Где је маца? Лепа маца!", као и контакт очима и анимирани изрази лица, повећаће бебино интересовање и разумевање околине. Охрабрујте бебу да прича третирајући је као активног учесника у разговорима одраслих, одговарајући на свако гукање које произведе и чекајући да вам одговори након што сте ви говорили.
Знајте када да престанете са неком активношћу. Ако беба почне да се врпољи или одвраћа главу, говори вам да јој је тренутно доста. Настављање игре након те тачке учиниће да се она лоше осећа.

Од 1 до 3 године

На овом узрасту већина деце још увек не може да јасно изрази своје идеје, па благо вођство од стране родитеља може бити корисно. Али запамтите, дете и даље води. Ваше је да му предлажете разне ствари, нешто што ће одговарати његовом расположењу (мирно и пажљиво, активно и енергично, итд.)
Играјте се претварања али допустите детету да креира игру и дели улоге. Па чак ако сте добили улогу понија у игри каубоја, подстичите дететову машту питањима "Да ли је пони гладан? Да ли треба да каска или галопира?" Ако нпр. дете слаже пуззле понудите своју помоћ. Пратите вођство свог детета у сваком разговору који поведе. Играјте са дететом уз омиљену музику, лудујте у парку или  игралишту, опустите се и препустите. Уведите активности у којима ви уживате јер су деца одушевљена сваки пут када их примите у свет одраслих. Зато, ако је дете у потрази за идејама, предлложите нешто што ви волите да радите. Ако тата воли летилице, покушајте са колажом допуштајући детету да бира материјал и одлучи како ће то бити сложено на подлози. Или ако волите да месите, направите колач па се онда умрљано добро забавите украшавајући га топљеном чоколадом и другим украсима.

Од 3 до 7 година

Дете овог узраста довољно је велико да може да смисли пуно активности за време на поду и да јасно саопшти своје жеље и интересовања. Задатак одраслог је да га прати и буде активан.
Будите спремни да се играте омиљених игара вашег детета, изнова и опет изнова исто. Охрабрујте дете да смишља преокрете у игри. Можете очекивати пуно имагинације са причама о гоблинима, вештицама, принцезама, ванземаљцима... Развијајте ентузијазам код детета. Ако ваше дете посвети сво ваше заједничко време својој колекцији сличица јунака цртане серије, немојте само климати главом коментаришући како су лепо сложене, већ се потрудите да нешто сазнате о тим јунацима. Тако ће дете знати да ви заиста учествујете у његовим интересовањима. Изађите заједно јер време на поду не мора да се дешава само у кући. Прошетајте заједно до парка или играонице...

Од 7 до 12 година

На овом узрасту заједничка игра и забава су и даље важне, али сада комуникација у смислу размене мишљења има кључну улогу.
Делите дететова интересовања - ако ваша кћерка жели да слуша свој омиљени ЦД урадите то али је охрабрите да прича о музици коју слуша. Шта је привачи, да ли текстови или сама музика, изглед извођача или нешто друго? Ко се још бави истом врстом музике? Будите отворени у разговорима али не осуђујте уколико се њени ставови косе са вашим. Схватите да вам се неће увек свиђати то што ваше дете има да каже. Ваш дванаестогодишњак вам може рећи да сте старомодни што му не дошуштате да остане будан до поноћи. Трудите се да се не препирете, изразите поштовање за његово мишљење, трудите се да се саосећате.

Да подсетимо -  време на поду служи да пажљиво слушате своје дете, да му одговорите са обзиром и да стрпљиво решавате сваку ситуацију. Ово не само да ће ценити ваше дете, већ ће и вама самима помоћи да се осећате успешним родитељем.

Ако у породици има више деце

Ако сте родитељ двоје или више деце,  биће вам потребна добра организација и помоћ партнера да бисте могли да се посветите сваком понаособ. Можда вам следећи савети могу помоћи:
- Прилагодите се различитим распоредима своје деце. Играјте се на поду са бебом док је старије дете у вртићу или школи. Док беба спава, слажите пуззле са вашим предшколцем. Посветите се вашем адолесценту увече, када су млађи увелико у кревету.
- Укључите партнера и поделите време - док сте ви у кући са једним дететом, супруг би могао да буде у парку са другим.
- Направите распоред за свако дете мењајући редослед ко је први. Док се бавите једним дететом, дајте осталој деци избор да се играју самостално или да се придруже вашој активности. Браћа или сестре које се определе да учествују морају прихватити вођство оног детета чије је "време у току".
- Покушајте да сједините њихова интересовања. Ако ваш син хоће да се игра диносаурусима а кћерка инсистира да буде принцеза, охрабрите их да комбинују своје теме па да се играју принцезе у  парку из доба јуре.

Четири знака да је детету потребна пажња

Свако дете којем недостаје права пажња од стране родитеља показаће то на себи својствен начин. На родитељима је да те знакове на време уоче и да на њих одреагују на адекватан начин - пажњом а не казном.
Како деца обично исказују да им недостаје време један-на-један са родитељем?
- Дете је често непослушно. То можда указује да се осећа игнорисаним. Време на поду ће му показати да не треба да се понаша непослушно или агресивно да би било видљиво у породици. Док сте са дететом, схватиће да вам је стало до њега, а можда и откријете прави узрок таквог понашања.
- Дете је често плачљиво или је јако лепљиво за родитеље. То може указивати на његову несигурност. Свакодневно, пола сата неподељене пажње увериће дете да је вољено и сигурно у окриљу своје породице и помоћи ће му да поврати самопоуздање.
- Дете често удара, вришти и показује друге знакове беса. Кроз игре претварања или разговор, оно ће научити да постоје и адекватнији начини изражавања љутње.
- Дете се теже сналази у новим ситуацијама, нпр. када пође у вртић/школу, прелазак из родитељске у своју собу и сл.
Процес одрастања је понекад заиста тежак јер пред дете поставља тешке задатке. Такви изазови могу му подстаћи сумњу у властите способности. Помоћ родитеља један-на-један  помоћи ће детету да се опусти и стекне потребно самопоуздање.

 

Текст преузет са сајта Педагошког друштва Србије.

------------------------------------------------------------------------------------------------

 


Адаптација ученика првог разреда на школу

 

 

Полазак у школу представља једну од највећих промена у животу детета. Адаптација ученика на школу подразумева спремност детета да прихвати нове обавезе, али и спремност родитеља да му у томе на прави начин помогну и обезбеде услове за успешан рад.
Превасходно оно мора игру заменити обавезама и систематским радом. Игра се не искључује али се помера у други план. Игра се не сме елиминисати јер је неопходна за развој бројних функција, али сада обавезе добијају примат.
Најважније за предшколски период и период поласка у школу је да се изгради осећај одговорности код деце, а упоредо са тим ваља их осамостаљивати. Процес осамостаљивања и стварања осећања одговорности постиже се пре свега у међусобним контактима родитеља и деце у породици. Како? Родитељи морају пред дете постављати различите захтеве и обавезе примерене њиховом узрасту, а то ће уједно бити главни помагачи у дететовом даљем школовању. Интелигенција је само један од услова да дете буде успешно у школи. Упоредо се морају развијати и други квалитети личности да би његове интелектуалне могућности могле да дођу до пуног изражаја и то у најпозитивнијем смислу.
Припремите дете за колектив. Одведите га да види школу, испричајте му шта се тамо ради без застрашивања или претераног улепшавања. Добро је ако може да сазна искуства другог детета које већ иде у школу. Постепено прилагодите ритам спавања и оброка оном који га очекује. Јако је важно да пред дететом изражавате позитивно мишљење и да своје дилеме и страхове не показујете. Заједно са дететом можете припремити ствари за школу. Дозволите му да изабере ранац или нешто од потребног прибора. Направите заједно налепнице за свеске или кутију за оловке.
Имајте доста стрпљења и када осећа страх или плаче. Детету ће можда бити потребно и неколико недеља да се адаптира. То посебно важи за децу која се нису одвајала од породице или су имала искуство нестабилности у животу.
Деца на овом узрасту успостављају аутономију и схватају коме могу да верују и са ким желе да остваре близак контакт. Дајте им довољно времена да упознају нову средину, упутите их на правила, усмеравајте ка активностима, говорите им о вашим очекивањима... Похвалите их када се прикључе групи и када нешто добро ураде. Радећи овако можете очекивати да ће се дете ускоро прилагодити.
Све новине са којима се дете среће при поласку у школу могу бити тешкоћа за њега, па није редак случај да многа не успевају лако да се адаптирају. Тешкоће у прилагођавању се могу испољити у промени понашања, било да се претерано повлаче или постају упадљиво немирна, а могуће су и друге реакције као што су заборавност, плакање, страхови, избегавање школе, «бекство у болест», поремећаји апетита, сна, поремећаји функција пробавних органа. Најчешће су то пролазни симптоми или реакције на неуспех у прилагођавању или на страх од неуспеха. Страх може бити изазван тешкоћама у прихватању школских обавеза или у немогућности успостављања контаката са другом децом или учитељем/учитељицом.
Чак и ако дете не пролази кроз проблеме одвајања, имајте на уму да је долазак у нову средину тежак прелаз за њега. Па, уколико на почетку одбија да се прикључи групи, да ради са другарима, да одговара на ваша упутства, сетите се да је такво понашање, макар у првим недељама, развојно нормално.

Радне навике
Да би се дете навикло на ред и рад то треба чинити постепено. Навике се не стичу преко ноћи већ дуготрајним понављањем одређених радњи. Ваљало би дете усмеравати да своје ствари свакодневно оставља на своје место, да обавља неке послове у кући који не захтевају много снаге и времена али који ће бити његова редовна обавеза. Оно управо обављањем ових послова стиче самосталност и самопоуздање који су основа здраве и зреле личности и одговорног ученика.
Како би се створиле навике за школски рад, дете треба да има стално место за рад, прибор и књиге као и одређено време за рад и одмор.
*место за рад
Заједно са дететом одредите (дефинишите) радни простор. Уколико постоји дечија соба, претворите један њен део у место за рад. Ако нисте у могућности да детету обезбедите простор за рад, игру, дружење и одмор у једној соби креирајте те просторе на више места у кући, водећи рачуна о томе да дете, уколико ме може да има лични и «фиксиран»простор, мора да има лично уређен простор. Место за интелектуални рад, за израду домаћих задатака и учење, мора бити мирно и заштићено од пролаза укућана док је рад у току. Било би добро да дете има свој радни сто и столицу и од почетка инсистирајте да се учење одвија баш ту и нигде другде. У току рада дете нека прави кратке паузе за сок, понеку вежбицу истезања или тоалет.
*прибор и књиге
На радном столу држати само књиге и прибор а никако играчке или сличне ствари које ће скретати пажњу са задатака. После завршеног учења код првака стварати навику да коришћене књиге и прибор скупи и одложи на своје место као и да их чува и држи уредно.

Време за рад
Врло је важно заједно са дететом направити план рада или план активности у току дана и тога се придржавати. Нека деца направе симболе за одређене типове активности које ћете према договору или задатом распореду поставити на календар. У почетку се дете мора чешће подсећати и контролисати да би се навике формирале али ћете и сами временом приметити да ће Ваше учешће бити све мање.
Уз све наведено неопходно је да храбрите своју децу, будете стрпљиви, да им помажете, да се интересујете за све оно што им се дешава у школи и да стално разговарате са њима. Кад се свему томе дода и Ваша љубав, коју несумњиво исказујете свом чеду, резултат не би требало да изостане.

Учење и домаћи задаци
Најважнија дужност и највећи напор са којим се ђак првак среће у школи, и то по први пут, је израда домаћих задатака. Они имају вишеструку значај – образовни и васпитни. Задаци су обавеза која се мора извршавати скоро свакодневно. Управо преко обавеза и дужности се најјаче васпитно делује. И детету, као и одраслој особи, свака обавеза пада тешко. Зато детету помозите да та обавеза пређе у навику. Супротан ефекат постиже се ако се много мешате у рад детета, ака га препустите самом себи или га кажњавате, а нарочито ако уместо њега радите задатке. Дете не може научити гледајући него радећи. Дакле, дете треба само да ради задатке а права помоћ родитеља се огледа у томе да се интересује за његов рад, да га упућује, подстиче, храбри. Навикните дете да ради у исто време и на једном одређеном месту. Договорите се са дететом да после краћег одмора пошто дође из школе прво уради задатке и онда се игра. Тако се развија осећај дисциплине и одговорности. Не препоручује се рад непосредно после ручка нити после игре. Пре него што дете, сада у улози ученика, почне да учи или ради задатке нека се претходно припреми за рад : опере руке, провери да ли је сто чист, да ли је сав прибор ту и сл.

Учитељ/учитељица
Како ће дете прихватити школу умногоме зависи од односа који на самом почетку школовања успостави са својим учитељем/учитељицом. Развијајте поверење код детета према учитељу/учитељици. Објасните му какву улогу и које све задатке учитељ има – а они су свакако много већи него да детету само пренесу знање. Говорите детету о учитељу/учитељици лепим речима, са поштовањем и уважавањем његовог рада. Укажите детету на то да ће се учитељица радовати његовим успесима, али да је она ту и зато да му олакша кад је нешто тешко, да га научи и покаже му кад нешто не уме да уради, да му помогне да стекне другове... Такође је важно да дете буде свесно тога да учитељица не може баш увек само њему да посвети време и пажњу – да је она ту и због других ђака.
Познато је да је за ђака првака учитељ велики ауторитет. За првака је он/она најбољи, најпаметнији, најправеднији човек. Учитељ управо захваљујући свом ауторитету врши велики васпитни утицај. То је разлог због кога сваки учитељ/учитељица настоје да што више подигну свој ауторитет у очима деце. Греши сваки родитељ који покушава на било који начин да оспори ауторитет учитеља. Не би ваљало пред дететом рећи нешто ружно за учитеља, чак и ако мислите да је заслужио критику. Сваки неспоразум се може решити разговором са учитељем насамо.
Сваки родитељ који се одговорно понаша може очекивати да ће и његово дете стећи сличне особине.

Срећан полазак у први разред!

текст преузет са сајта Педагошког друштва Србије

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

 


Припрема за школу

 

НЕКА ПИТАЊА ПРИПРЕМЕ ЗА ШКОЛУ из угла дечијег психолога

Припрема детета и припрема родитеља

Ако драстично осликамо савременог будућег првака: видећемо дете које може да прати садржаје ако су распоређени по принципима музичког спота или рекламе.
Највећи проблеми су у смањеној пажњи, концентрацији, не развијеној култури слушања других. Слаба је контрола сопственог понашања и одлагања својих потреба, најчешће, слабе способности вербалног разрешавања конфликата. Провођење слободног времена више je усамљенички, испред телевизора и компјутера, мало у комуникацији са другом децом и одраслима. Знања о свету и окружењу су случајна, спонтана и неповезана.

Шта знамо о детету?
Како можемо да одговоримо на следећа питања?

Како се понаша дете у групи, вртићу, дворишту, испред зграде у играма са вршњацима?
Да ли улази у конфликте чешће или ређе од других?
Уме ли да сарађује, контролише своје понашање, да чека свој ред, да саслуша другог...
Има ли осећај емпатије - да ли зна како се други осећају...,да ли уме да тражи помоћ, и да је даје другоме...
Показује ли иницијативу у активностима, може ли да излаже пред групом.... .
Уме ли да адекватно процењује сопствене способности: шта може, уме. .., шта о себи мисли и својим способностима?
Уме ли да се игра: деца која умеју да осмишљавају своју игру, прате суиграче у игри, употребљавају своју машту - припремљена су и за школско учење.
Да ли предшколци знају основне градске знаменитости и понеку причу о њима...
Радне навике и рад детета у кући....у којим кућним активностима доприноси у складу са својим могућностима и узрастом?
Колико је дете самостално?...

Одговори на ова питања одредиће активности припреме детета за школу.

Уколико дете реагује агресивно, не уме да сачека свој ред, нестрпљиво је. Има обичај да препозна туђе намере и понашање као угрожавајуће типа "намерно ме је спотакао, гурнуо исл", и обично има слаб и недовољан речник да опише своја или туђа осећања.То је вапај у помоћ да се реагује у припреми детета пре поласка у школу.
Како? Вежбањем контроле сопственог понашања; богаћењем речника: описивањем различитим речима свих осећања која њега и друге обузимају; вежбањем и хваљењем када вербално разреши конфликт!

Важно:
што чешће организовати у породици заједничке пријатне активности, игре, разговоре, шетње са дететом- најбоље непосредно по доласку са посла или повратку детета из вртића или школе.
Први заједнички тренуци морају бити испуњени сигурношћу, поверењем и пријатном атмосфером (без обзира колико је родитељ исцрпљен, гладан, уморан, узнемирен - он је одрастао и одговоран за доживљај сигурности свог детета!). Понекад је довољно само пола сата разговора - размене детета и одраслог. Уколико стварно, озбиљно, искрено желите да помогнете свом детету у тешкоћама контроле свог понашања морате се потрудити - прве резултате можете очекивати ако преиспитате и промените и своје понашање тек после месец или два. Понашање које штети и вама и детету није настало за месец дана, логично је, да и за промену треба барем четвртина времена настајања...?! Контролишите сами себе тако што ћете бележити у једном блоку којих сте се игара играли или шта сте радили заједно са дететом.
Организација режима дана: довољно мирних и активних делова дана: ограничити време испред компјутера и телевизора 1-2 сата у дану! (Превише утисака које не могу да разумеју или стално исти тип визуелних активности, које не прати разговор или анализа, закључивање или размишљање).
Пред спавање мирније активности!
Позитиван завршетак дана: резимирајте заједно шта је свако од укућана добро урадио тог дана.Оно што вам се није допало имали сте прилике да регујете раније. Вече није тренутак за звоцање и приговарање. Читање приче пред спавање није изашло из моде.
Примећујте дете када је мирно и сталожено, ангажовано, а не само кад има напад беса! Не дозволите да прекидач за ваше укључивање у његов живот буде кажњавање, или неадекватно дечије понашање.
Када нешто захтевате од детета: нека то буде један захтев у једном тренутку. Све што имате да кажете, кажите када сте близу детету, без много речи. Ако довикујете детету - личи ће му на грдњу или приговарање. ..и престаће да вас слуша. Истраживања показују да немирна деца пажљивије слушају мушкарце, можда зато што по правилу употребљавају мање речи од жена!
Изаберите мали број важних правила. И награђујте придржавање. Награде морају бити и заједничке игре, а не само куповина.
Бајке су најбољи материјал за вежбање емпатије. Како се ко осећао у Ивици и Марици? Шта би могло да се пожели од златне рибице. Како је рибици кад сви од ње траже да испуни жеље, има ли и она неке жеље, шта је јунак радио, шта је могао друго да уради, да ли се плашио.... Златокоса и три медведића- како су се медведићи бринули о њој, и нису је грдили што им је појела вечеру, поломила столичицу....
Покушајте да видите свет очима агресивног детета: како им може изгледати дан ако их стално неко грди, тражи да буду сталожени, а они то без туђе помоћи не могу. Како се ви осећате да ли сте ближи осећањима агресивног детета или невине жртве?

Игре:
коришћење маште је најбољи начин да се у игри вежбају оне способности које ће касније требати у животу. Игре кобајаги, брзо и лако укључују децу:
игра у пару: један тражи предмет од другога и убеђује га да му суиграч да играчку. Играч може да да предмет-играчку, тек кад буде лепо замољен. Разговара се: кад, на које речи је било најлакше дати предмет. Парови мењају улоге. Игра је све сложенија што је омиљенији предмет.
Игре вежбања емоционалног речника: цвет емоција - свака латица је нека емоција: деца слажу латице око цвета и говоре о ситуацијама када су осећали дату емоцију; давање што више речи за емоцију, опис осећања - најбоље је разговарати са више деце да би разменили са другима. Може се постављати питање тада си тако урадио, а шта си могао и другачије да урадиш....
В ежбе контроле свога тела: све игре лети-лети. .., плива-тоне, дан-ноћ.., или заједничко играње каже се име свог суседа и нека биљка, цвет, дрво, воће. ..у што бржем темпу; на крају игре се обавезно добије задатак да се каже нешто посебно лепо уз свако име играча.;
групне игре возића или стоноге, ланац деце који понавља исте покрете..;
све игре парова који се играју огледала један другоме...измишљање приче о мачету (док деца леже опуштено на тепиху), које се сунча, протеже, гребе ноктима по тепиху;
игре замишљеног држања на длану уплашене птичице: Како ћете јој показати да је нећете повредити?Шта можете да урадите да она пожели да опет код вас долети...? Замисли да си постао чаробњак који може да ради само добре ствари - шта би све могло да се уради...?

Проверите дечија знања о непосредном окружењу

Нека вам испричају неколико реченица о најобичнијим кућним предметима, кућним љубимцима, својим пријатељима.
Шта и како су вам испричали?
Уведимо децу у свет предмета тако што ћемо:
Када говоримо о предметима - обратити пажњу деце на:
> спољашња својства и карактеристике предмета: како споља изгледа; од чега је направљен; чему служи; како би било да тога предмета нема у животу људи....?
> њихове унутрашње, функционалне карактеристике,
> различити односи и међузависности између предмета.
Овакосе се развијају опажајно практично; опажајно представно и ставрамо услове да анализирају окружење!
Почните од најобичније столице....!

Како систематизовати знање о животињама- следећи следом питања:

Каква је то животиња?
Где живи?
Чиме се храни?
Како се брани од непријатеља?
Како је прилагођена условима средине?

Шта ваше дете зна о вашем занимању или других укућана?

Рад људи:
Какав је то рад?
Какве резултате, производе даје тај рад?
Каква је корист, значај, тога рада?
Шта треба имати да би се тај рад остварио?материјал? средства?
Које су основне радне операције карактеристичне за дату врсту рада?

Да ли дете треба да зна да чита и пише пре поласка у школу?

Погрешно питање!
Право питање је да ли је дететов говорни развој на потребном нивоу за усвајање писмености и каква је мотивација детета за учење читања и писања.
Постоје деца која спонтано почну да читају око шесте године; има деце, која су у већини, која читају после првог полугодишта првог разреда.
И једни и други у каснијем животу су мање или више успешни зависно од радних навика, мотивације за учење, подршке своје породице током школског живота.

Садржај припреме за школу са аспекта почетног описмењавања зависи од онога што знамо о развоју детета, о неопходним процесима којима дете треба да овлада да би успешно усвојило писменост.

Психолошка и педагошка истраживања у свету и код нас откривају основне предуслове успешног савладавања писмености (будућег читања и писања).

Неопходан је базични, ниво разумевања језика, учествовања у комуникацији изношења свога мишљења, да уме да размишља о језику, манипулише његовим карактеристикама, да се сам језик третира као објект мишљења. Да је изложено читању- да му се читају приче и заједнички разговара о прочитаном.

Карактеристике дечијег знања и размишљања о језику које се могу развијати 5-6 година (а, значајни су предуслови овладавања писменошћу) су:
свест о гласовној структури речи која се огледа у способности деце да анализирају речи на њихове саставне делове, гласове, као и да их синтетише из њих;
свест о речима као деловима реченице који носе значење;
прагматичка свест: свест о адекватности послате поруке; прилагођавање поруке према особинама саговорника.

Истраживања показују да деца са слабо развијеним или неразвијеним овим способностима, касније имају тешкоће у савладавању читања и писања.

Овладавање гласовном анализом речи, свешћу да је говор дељив до нивоа гласа, аспекти формирања појма речи - реч као смислени део реченице битно је повезати са осетљивошћу за учење, у време када се формирају нове способности деце.
Зато је битно коришћење богатог репертоара игара са гласовима и речима.
Све игре нађи реч на слово на слово, изброј колико гласова има у речи...Или, за један глас другачије: сом, дом, сок, сос, нос, кос,....
Нађи малу ствар која има дугачко име (на пр. телефон,.) Сети се велике животиње са кратким именом....(кит, слон,..) или мале животиње са дужим именом (слепи миш,. ..веверица...)

Графо-моторика?

Не дозволите да подлегнете свескама на велике и мале линије Оставите те активности за време када стварно буде у школи!
Све игре прстима, сецкање маказама, прављење, вајање, оригами, танграм, цртање, низање перли....су одлична вежба моторике шаке.
Подсећање на коришћење папира од горе на доле и са лева на десно, довршавање својих цртежа су довољна припрема за будуће писање.
Различити радни листови су само један тип активности у припреми деце за школу. Они не могу и не смеју да замене свакодневне животне активности откривања света слова, знакова, бројева. Зато је добро да деца имају своје блокове, свеске за лична и колективна открића.

Припрема у односу на услове у којима ће дете бити у школи

Шта је типично за школу?
Рад по задатку у тренутку када то одговара одраслом, а не детету и по темпу који не мора да одговара детету!
Шта то захтева ? Одлагање својих потреба, концентрацију, пажњу, памћење, рад по налогу.
Овакве захтев у игровном задатку често имају деца и у вртићу. Остаје питање колико систематизовано и колико свако дете током различитих ситуција навежба да сачека свој ред, поштује правила, вежба пажњу и резоновање у ситуацијама игара "искључи трећег", шта недостаје...и слично, колико их подстичемо да доврше започете активности.

Новија истраживања квалитета дечијег играња, подчињавања правилима, развијања сценарија играња,....показују да су деца са развијенијом, маштовитијом игром и маштом уопште, спремнија за школско учење!
Лишени играња деца губе, њихове активности су скромног репертоара, постају везане за непосредну ситуацију, понашање одраслих који их окружују, нису самостални.

Одрасли ствара услове за дечију игру и играње кроз:
богаћење дечијег животног искуства о стварима, људима, занимањима, људској делатности; увођење у културу играња: упознавање са новим играма, правилима, поштовању правила, сарадњи са другима у игри, развијање партнерских односа у игри; заједничко играње одраслих и деце; подржавање дечијег самосталног стваралаштва у игри и међусобне комуникације са вршњацима; увођење нових идеја у игру и проширивање садржаја играња.

Показатељи развоја игре и играња у односу на дете:
може да смисли садржај, заплет за заједничку игру;
уме да уђу у улогу у симболичкој игри (на најстаријим узрастима играју се у замишљеном простору, а не реалном);
самостално ствара услове за игру: користи расположиви материјал, партнерски се односи према другима (на најстаријим узрастима успева да усаглашава своју замисао о игри са туђим);
познаје, игра се и самостално поштује правила у друштвеним играма;
уме да тражи помоћ и сарадњу од одраслих....
уме да се игра најразноврснијих игара;
слободно се и заинтересовано играју....

Права припрема за школу је разумевање свог непосредног окружења, развијање осећања одговорности за своје поступке и стална искрена подршка одраслих, богато развијена МАШТА И ИГРА.

Текст преузет са сајта Педагошког друштва Србије

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

 


Први дани у колективу

 


Период адаптације детета на колектив тежак је како за дете тако и за родитеља и учитеља. Захтева узајамно разумевање, подршку и сарадњу... Добро је следити пут такозване конструктивне адаптације током којег дете треба да пожели да долази у колектив.

Одвајање и поверење
Када дете први пут дође у нов клектив, може му бити потребно неколико недеља да се адаптира. То посебно важи за децу која се нису одвајала од породице или су имала искуство нестабилности у свом животу.

Помоћ детету код проблема одвајања подразумева време и стратегију. Сви знамо да деца уче кроз сопствено искуство; зато велики део овог проблема може бити решен тако што ћемо дати времена детету да види и схвати да је школа/вртић сигурно и забавно место. Такође, важно је имати на уму да је детету потребан његов простор и ритам и зато га не треба присиљавати на програм односно на уобичајене активности које остала деца са нестрпљењем очекују. Уколико дете плаче дајте му до знања да сте ви ту да му помогнете а затим се повуците (наравно дискретно пратећи дететово понашање). Плач се не може спречити али се детету може помоћи речима које одражавају емпатију нпр.




"Знам да ти је тешко кад мама оде али буди без бриге... Можеш да седиш ту и да само посматраш и да нам се придружиш кад пожелиш... ". Понудите детету да црта, да листа неку интересантну књигу, дозволите му да донесе од куће нешто своје. Покушајте да привучете његову пажњу различитим садржајима јер дете треба да пожели да долази у колектив. Покажите да сте особа од поверења.

Чак и ако дете не пролази кроз проблеме одвајања, имајте на уму да је долазак у нову средину тежак прелаз за њега. Па, уколико на почетку одбија да се прикључи групи, да ради са другарима, да одговара на ваша упутства, сетите се да је такво понашање, макар у првим недељама, развојно нормално.

Стрпљење и разумевање

Ако сте родитељ, припремите дете за колектив. Одведите га да види вртић/школу, испричајте му шта се тамо ради без застрашивања или претераног улепшавања. Добро је ако може да сазна искуства другог детета које већ иде у колектив. Постепено прилагодите ритам спавања и оброка оном који га очекује . Јако је важно да пред дететом изражавате позитивно мишљење и да своје дилеме и страхове не показујете. Заједно са дететом можете припремити неопходне ствари за вртић или школу. Дозволите му да изабере ранац или нешто од потребног прибора. Направите заједно налепнице за свеске или за обележавање места у гардероби. И, имајте доста стрпљења и када плаче, и када безброј пута пита зашто мора да иде, и када ћете доћи по њега. Одговорите му увек тачно, строго се придржавајте договора, дођите по дете на време, Свако кршење договора може значајно пољуљати поверење у вас и отежати процес адаптације.

Ако сте учитељ или васпитач првих дана у радној години организујте акивности за упознавање и припрему простора и прибора/играчака. Да би се, у почетку, деца осећала колико-толико сигурно морају упознати унутрашњост простора у којем бораве - унутрашњост учионице/собе, ходнике, гардеробу, трпезарију, пут до тоалета и сл. Играма као што су "Додирни..." , "Следи вођу" , "Направи мапу" и сл. можете задовољити њихову знатижељу и омогућити им да се боље сналазе.

Заједно са децом класификујте материјал за рад којим располажете, одредите место где ће шта да стоји. Осмислите кутије за бојице (то може бити обична картонска кутија од кекса, пресвучена папиром у боји коју ће свако дете осликати дајући му лични печат). Направите украсе за оловке - од масе "биолин" свако дете може направити фигурицу за врх своје оловке. То ће помоћи развијању личне одговорности према прибору за рад а уколико све оловке стоје заједно олакшаће препознавање приликом поделе.

Направите заједно календар активности. Пошто се ради о предшколском или млађем основношколском узрасту, у периоду адаптације дефинишите радне дане, активности током једног дана, важне активности у недељи, рођендане. Нека деца направе симболе за одређене типове активности које ћете, према договору или задатом распореду, поставити на календар.

Деца на овом узрасту успостављају аутономију и схватају коме могу да верују и са ким желе да остваре близак контакт. Дајте им довољно времена да упознају нову средину; упутите их на правила, усмеравајте ка активностима, говорите им о вашим очекивањима... Похвалите их када се прикључе групи и када нешто добро ураде . Радећи овако можете очекивати да ће се дете ускоро прилагодити.

Овај текст је позајмљен из часописа "Трагови"

-----------------------------------------------------

 


Леворуки и шта са њима

 


Овај текст није случајно испред Вас: или сте Ви леворуки или Ваше дете, или неко Вама близак.

Леворуких је све више. На срећу скоро нико не покушава да их натера да пишу десном руком, већ покушавају да разумеју како то изгледа живети у свету "дешњака".

Научници се баве разлозима настанка, испитивањима психолошких карактеристика, како функционише мозак и моторика. Са друге стране чак и индустрија и трговина се укључују: праве се маказе за леворуке, неки инструменти

У забавним текстовима по часописима наводе се славне особе које су леворуке. Обично тај списак почиње са Леонардом да Винчијем, Микеланђелом, Бетовеном, Бахом, Чарли Чаплином, Полом Макартнијем или војсковођама: Цезаром, Александром Македонским, Наполеоном... Ко воли научнике не заобилази Ајнштајна или Максвела.

На тај списак можемо додати нама важне леворуке особе, своју децу.

Питајући се како је настала толика разлика у корист дешњака, научници су покушавали да нађу одговор упоређујући истраживања која су се бавила животињама, али и различитим подацима о броју леворуких особа, зависно од земље у којој су се родили и одрасли .

Интересантна су истраживања на животињама. Папагаји стоје на једној нози , а другом приносе храну у кљун. Око 60% ових птица једе користећи десну ножицу, а 40% леву. Нешто слично је добијено праћењем понашања мишева и кокошака. Јасно је да се човек по многим особинама разликује од животиња.

Шта је са људима ?

Леворуких људи је 8% мушкараца и скоро 6% жена англосаксонског подручја, нешто више од 4 % јапанаца и мало више од 2% јапанки, и на пример само 1,5% кинеза пише и једе левом руком (на основу података И.Макарјева, 2003.Петроград).

Очигледно леворукост - деснорукокост није ствар само моторике шаке, фунционисања мозга, већ и традиције, веровања, васпитних поступака.

Обично се поставља питање шта је узрок леворукости ? Научници немају јединствен одговор. Већина ће приметити да сигурно има неког рођака, претходника који само пише десном руком, а све остало ради левом руком или су му доста снажне обе руке. Раније се догађало да се деца упорно, још док су сасвим мала, давањем кашике, чешља или играчке у десну руку навежбавају за коришћењем десне руке, чак и ако она није доминантна.

Леворукост - деснорукост се одређује још у пренаталном периоду. Зна се да се у породицама које имају бар једног леворуког родитеља 10 до 12 пута чешће рађају леворука деца.

Деца врло рано показују своју опредељеност (да ли су дешњаци или леваци) већ у првим годинама живота. Истина има и случајева да се уочава код неке деце и касније, али ређе после четврте, пете године.

Пратећи свакодневни живот и игру сопственог детета може се проценити која му је доминантна рука. Већина животних активности се обавља коришћењем обе руке. Али ипак обично једна рука придржава предмет, а друга прецизније и вештије обавља одређене активности .

У игри и животу, не скрећући пажњу детета, можете проверити :

Којом руком:
- црта?
- држи четкицу за зубе?
- се чешља?
- дели карте?
- гађа лоптом?
- ставља коцке, кад прави кулу...,
- гура аутић,....
- облачи лутку....
- ниже перле...
- брише гумицом...
- коју руку прву ставља у рукав .. кад се облачи...?

Ако дете у 9 од 10 оваквих ситуација користи леву руку, може се претпоставити да је леворук. Има деце и одраслих који равномерно користе обе руке, па ће се њима десити да 4, 5 активности раде једном, а друге другом руком.

Уколико је потребно, право тестирање може обавити специјалиста.

Познато је да мозак човека има две половине које нису индентичне. Ако је развијенија лева половина мозга, човек је дешњак, а ако је развијенија десна страна мозга, он је леворук. Разлика није само у томе што један пише десном, а други левом руком или шутира лопту левом или десном ногом. Наше половине мозга одговорне су не само за супротне стране тела, већ и за карактер наших активности.

Лева половина мозга обрађује информације, систематично, постепено: проверава све могуће варијанте. Захваљујући тој половини мозга ми разумемо смисао речи, апстрактне појмове, способни смо да свет који нас окружује класификујемо, планирамо своје активности укључујући логичко закључивање и чињенице. Зато нам се често чини да дешњаци закључују црно-бело, логично, рационално. Организовани су, завршавају једну обавезу и прелазе на следеће, прво планирају, па онда су у акцији, тешко им је да промене одлуке. Нуде стабилност и структуру .

Десна половина мозга обрађује информације интуитивно, тренутно, са пуно емоција, креативно. Па се догађа да леворуки трпају ствари на гомилу. Иду од једног задатка до другог, неке остављају незавршене. Одлажу до последњег момента , пре него што почну са радом. Заборављају да планирају, већ су одмах у акцији. Понекад тренутно уочавају битне ствари у ситуацији. За њих је карактеристично да у ситуацији виде необично и неочекивано, да примете нешто што већина неће видети. Али ће понекад видети проблем у нечему сасвим једноставном. Често ће све то резултирати изразитиом креативношћу.

Ове способности које подстичу креативност имају и своје друго лице. леворука деца која имају склоност ка истраживању и креативности имају другачији ток развоја од типичних дешњака. Развој леворуких често иде скоковито, неравномерно , па неке способности су ниже од просечних вршњака, а неке друге далеко више. Такав развој, који нема раван успон, већ више цик -цак и труд леворуког детета да се развија у свету дешњака ствара посебно изазовну ситуацију развоја.

Неке тешкоће које се наводе даље у тексту могу да се уопште не појаве или да прођу готово неприметно, јер неки леворуки развијајући своје способности компензују друге, па су често бољи математичари, лако изводе закључке, али теже памте, немају снажну концентрацију или имају тешкоће у писању.

Обичан човек нема проблема кад треба да одреди која му је десна рука. За леворуког то није баш једноставно. Тешкоће у просторној оријентацији у животу и на папиру честа су одлика леворуких.

Игре на којој ти је руци сат, наруквица, навезен детаљ на рукаву... могу бити подршка у оријентацији. Сетите се само како је изгледало кад сте на часовима вожње аутомобила морали да координирате рад руку, стопала, пратите саобраћај и да извршавате налоге скрени лево - десно... са сличним тешкоћама се суочава малишан када улази у свет графичких симбола, писања, слова.

Писање као у огледалу, када слова и бројеве деца пишу наопако, је само једна фаза развоја писања леворуког детета. Вероватноћа да се појави писање као у огледалу је преко 80% код леворуке деце узраста 5 -7 година. Познато је да је Леонардо да Винчи писао као у огледалу и с лева на десно. За леворуко дете је сасвим свеједно одакле почиње читање или писање од горе, доле, с лева или десна. Они не раде тако да би некога нервирали, већ зато што им положај ништа не значи. Зато је потребно вежбање коришћења свеске, папира и подсећање на правац коришћења папира са леве стране на десну и од врха странице до дна. Наравно вежбање графо-моторике треба да буде забавно и без присиле. Иако је доминантна на пример лева рука, и стоји јасна препорука да не треба превежбавати руку, не значи да се лева рука не употребљава. Треба користити различите активности у којима се вежба моторика обе шаке и тела у целини.

Игре тражења туђих грешака су увек интересантније од тражења својих. Зато обичне коцке са словима или словарице могу бити забавна игра ако се постави задатак да од 10 постављених слова пронађу три која су окренута наопако. Подразумева се равноправност одраслог и детета у задавању и решавању.

У наставку се нуде примери различитих активности, задатака, игара прстима који поред графомоторичких вежби укључују дечију креативност и логичко закључивање.

Мали подсетник за родитеље, васпитаче и учитеље:

- Одрасли не треба да показује ни под којим условима негативан однос према леворукости.
- Немојте пребацивати леворуког на деснорукост: То озбиљно угрожава дечије здравље. Обично се у таквим ситуацијама најбрже примети почетак муцања таквог детета!
- Водећа рука се одреди природно до 4-5 година. И ма колико нисте задовољни квалитетом каснијег цртања или писања не сме се превежбавати рука!
- Потребно је пажљиво праћење леворуког детета : уочавање промена расположења, знати узроке његове радости, али и туга, разумети његове проблеме и помоћи му да их превазиђе.
- Леворуки су темпераментни, нестрпљиви и често раде, а да не промисле.
- Често не могу да се усредсреде, пажња им је краткотрајна и имају потребу за смењивањем активности. Није да неће да седе, већ не могу! Тешко издржавају присилу.
- Тешкоће које има леворуко дете могу бити тешкоће самог детета чији узрок није у леворукости.
- Научите дете да правилно седи за столом. Користи простор свеске. Водите рачуна да њему светлост треба да допире са десне стране.
- Када започне писање немојте очекивати да слова пише повезано. Неки леворуки пишу као у огледалу, започињу писање са десног краја папира, одоздо на горе и слично. Они морају да вежбају коришћење папира с лева на десно.
- Не терајте их да читају, иако знају слова, ако сами не показују интересовање. Њима треба више времена играња на слово на слово, различитих вежби, игара са препознавањем слова и њихових елемената.
- Вашем детету је потребна пажња и посебан приступ не зато што је леворуко, већ зато што је свако дете стварно јединствена и непоновљива особа.
- Од размевања, стрпљења, љубави, благовремене подршке и помоћи одраслог родитеља и учитеља зависиће успешност и задовољство сваког детета.

Текст преузет са сајта Педагошког друштва Србије

----------------------------------------------------------------------------------------------

 

Мисао дана

 

Нeма горих људи од оних који сe противe просвeћeњу и образовању народа. Такви, да могу, и сунцe би угасили.
( Доситeј Обрадовић )