Старији разреди
  • Регистрација

Тешко је написати текст о ученику генерације, посебно када о њему треба нешто да напише разредни старешина.  Ове године је то ученица, не ученик. Јелисавета Комарица.


Хоћу ли бити неодмерен у похвалама, субјективан, јер сам је четири године имао у разреду? Или ћу можда бити шкрт у похвалама услед труда да будем што непристраснији?
Како год, увек је тешко говорити о оваквој деци.

Није само тежак и упоран рад оно што је представљало свакодневни изазов овој младој девојци. Мислим да је то најлакше подносила од свега. Ни мукотрпне припреме за мноштво такмичења из најразличитијих предмета нису јој представљали највећу потешкоћу. Сматрам да је њен највећи терет било то што је својој мајци морала да се обраћа са „наставнице“, то што је носила на својим плећима неподношљиво бреме мноштва погледа из којих је могла да прочита подозривост: „Да ли ћеш добити увек добру оцену јер твоја мама предаје најтежи предмет у школи?“

Наравно, то се никада није догодило. Сваку своју оцену, сваки свој успех остварила је само захваљујући својим способностима, свом веома упорном раду, неспавањем, радом преко граница подношљивог у периоду када су, можда, дечаци много важнији од признања, када је лепа одећа, кул фазон – оно што најчешће представља главну тачку интересовања једној тинејџерки.
Мислим да је она претрпела више него и један ученик генерације уназад. Требало је остати доследан својој амбицији, својој намери да будеш беспрекоран ученик, потврдити се освајајући завидна места на такмичењима највишег нивоа, а истовремено требало је бити једна „сасвим обична тинејџерка“, девојчица као и све друге. Имати добре другарице и другаре, бити прихваћен и вољен.
Сматрам да је она платила веома тешку цену. Суочавана веома често са подозрењима, процењивана од стране другара више него ико други, стављана на пробе и искушења Јелисавета је успевала и одолевала свим изазовима дуге четири године. Преузимајући на себе кривицу других ако сматра да то треба учинити, бивајући наивно безрезервна у улози пријатеља, Јелисавета је свој статус најуспешније ученице и добре другарице морала платити веома скупо.

И мислим да је успела у свим својим настојањима, ма колико да је то било тешко. Јелисавета ЈЕСТЕ узор својој генерацији у сваком смислу. Узор вредног рада, узор пожртвованости себи и својим идеалима, узор искрености у својој жељи да буде добра другарица. Напросто – узор. Нема потребе трошити више речи.

А, као што увек говорим својим ђацима да је време највећи судија, тако ћу и овај пут рећи: „Ко још увек није схватио ово о чему пишем, схватиће то када прође извесно време, када основна школа буде део лепих, треперавих сећања на најлепши период детињства, на доба доброте која тешко опстаје са одрастањем, и када сви другари Јелисавете Комарице буду довољно зрели да се загледају у своја сећања без страха, без стрепње, без непотребних поређења са другарима из детињих дана...

Мислим да ће тада Јелисаветин лик у њиховим сећањима засветлети у правом сјају – непретераном, неумањеном... у сјају какав јој сада припада.“

Горан Милосављевић
Разредни старешина 8-2

Има нас и на Фејсу

Facebook

ЛОГО ШКОЛЕ

logo skole

Мисао дана

КАД ИДЕ ПРВАК

Кад првак у школу крeнe
Са торбом прeпуном књига,
Пратe га брижнe зeнe.
Прати га мајчинска брига.
Коракe пружа лакe,
Срeд градскe врeвe и букe.
Први пут идe бeз бакe,
Први пут бeз дeкинe рукe.
Зауставитe  авионe.
Возовe брзe и камионe.
Багeрe бучнe и санитeтe,
Кад идe првак. Кад идe дeтe.
Ви стe од ђака јачи
И знатe за поштовањe.
Ваша пажња му значи.
Ђак јe највeћe звањe.
То што научи од вас
Сутра ћe другом да врати,
Ви стe му први час
Да живот бољe схвати.
Зауставитe тракторe,
Трамвајe и мотокултиваторe.
Бицикла тиха и тротинeтe,
Кад идe првак. Кад идe дeтe.
(Toде Николетић)