Занимљивости
  • Регистрација

Багдадски калиф Ал-Мамун имао је прелијепог арапског коња. Богати Омах желио је тог коња и нудио је много камила за њега, али калиф није хтио ни да чује за то. Омах је ријешио да дође до коња по сваку цијену, па макар и преваром.

Знао је куда ће проћи Ал-Мамун, па се прерушио у просјака, легао насред пута и чекао. Ал-Мамун је био човјек меког срца и, чим га је видио, сјахао је с коња да види шта му је.

“Помагајте!”, завапио је лажни просјак. “Данима гладујем и нисам у стању да ходам.”

Ал-Мамун га је пажљиво попео на коња и Омах је то смјеста искористио да крене у галоп, док је калиф трчао, вичући му да стане. Када је Омах довољно далеко побјегао, застао је и окренуо се.

“Украо си ми коња”, викао је Ал-Мамун. “Молим те за само једно.”

“Шта?” – упитао је Омах.

“Да никоме не кажеш како си дошао до коња.”

“Зашто?”

“Ако се рашири глас о твојој превари, може се десити да једног дана нико не застане да помогне некоме ко лежи насред улице и заиста умире.”

Арапска прича

Мисао дана

„Из молитвeника свога покидала сам била свe листовe.
Потпуно бeз ближњих сам сe потуцала стазом лутања.
Тада, срeла сам тeбe, нeдораслог, нeжног јeдног
Дeчка, украс јeдан овe зeмљe и цeлога свeта…
Давно нeобрадована, обрадовала сам сe диодeми чистих твојих дeтињих очију
Мeсто ја тeбe, ти си мeнe за руку повeо,
Причао си да волиш Србију, Слободу и јeдног Принца.
И с тобом зајeдно сам волeла Србију, Слободу и јeдног Принца.”

(Исидора Сeкулић, ''Тихe строфe'', посвeћeнe најмлађeм погинулом војнику Цeрскe биткe – Станиславу Сондeрмајeру)