Добру традицију не треба мењати - и на овогодишњем Фестивалу у Лазаревцу овенчани смо неколиким наградама:
Дуња Вићентијевић (бивше) 83 ПРВА награда за хумористичку прозу
Адријана Ламбић (бивше) 83 ДРУГА награда за шаљиву песму у категорији ''Модерна времена''
Лазарос Критикос 81 ДРУГА награда у категорији ''Изузетно литерарно достигнуће''
Сара Вићентијевић 73 ТРЕЋА награда за шаљиву песму у категорији ''Модерна времена''
Милица Миждало 82 ТРЕЋА награда за хумористичку поезију
Лука Чолић 73 ТРЕЋА награда за хумористичку поезију
Захваљујући помоћи и подршци породица, моје сјајне литерате биле су у прилици да се друже у Лазаревцу 14. септембра 2017. са другим добитницима Фестивала и писцима /Слободан Станишић, Виолета Јовић, Гордана Mалетић, Драгомир Ћулафић.../
По награде су ишли Сара, Милица и Лука, који су узели признања и за своје другаре - Адријана и Дуња су сада средњошколке те нису могле са нама, а неком грешком, о награди Лазароса Критикоса нисмо обавештени, те смо је уручили у школи.
Честитке од срца за велики успех!
Можете уживати у добрим радовима и фотографијама са доделе.
Снежана Стојановић, проф. српског језика
MOJE ЋОШЕ
Фотеља са којом моји родитељи нису знали шта да раде, завршила је наравно у нашој соби. Било је то једног дана када је наша соба била сређена (а ти дани су јако ретки).Тата и мама су искористили то и у један слободан ћошак ставили фотељу.
То је била стара велика браон фотеља. Тата је једном рекао да га подсећа на нашу маму. Питали смо га како, а он је рекао да када се загледаш у њу, можеш да наслутиш да је некада била лепа! Тата нам је баш духовит! Пре него што је стигла у нашу собу, стајала је у спаваћој соби наших родитеља и увек је била прекривена гардеробом која је чекала да се испегла. Сада је први пут била слободна и нас три смо се тркале која ће прва да седне. Схватиле смо да је она веома удобна.
Једног дана сам седела у њој и сестре су почеле да ме гађају папирићима. Да би се одбранила, окренула сам фотељу тако да су леђа фотеље била окренута према соби, а на њу си могао да седнеш само ако се попнеш преко странице. Много ми се тако свидело јер сам била у соби, а опет као да сам била одвојена од свих. Тако сам ја направила свој кутак. Зидове у ћошку сам украсила постерима моје омиљене групе, срцима, фотографијама мојих сестара. Испод фотеље сам држала мало благо - слушалице за телефон, дневник, оловку, једну слику... Ту је био и мој омиљени зелени јастучак и ћебенце. Обожавала сам тај свој кутак и сваки слободан тренутак сам проводила у њему. Ту сам учила и чинило ми се да ми све то лакше улази у главу. Читала сам омиљену књигу и као да сам била главни јунак те књиге. Стављала сам слушалице у уши, слушала музику, гледала слике на зидовима, мислила о... свачему.
Писала сам свој дневник, гледала у његову слику и опет маштала. Када сам била нерасположена, скупила бих се у фотељу, ставила главу на јастук, покрила се ћебенцетом. Мислила сам да је тата управу кад каже да га фотеља подсећа на маму, али зато што је топла као њен загрљај. Када бих устала из фотеље, нерасположење би нестало. Моја фотеља би била као лек против нерасположења. Она је убрзо добила и име - Дуњина фотеља! Када су сестре хтеле да ме изнервирају, селе би у њу и говориле би да је у соби све заједничко, па и фотеља. Али нису биле у праву - фотеља је била само моја! Само сам се ја у њој тако добро осећала.
Старији кажу да живот чине ситнице. Моја фотеља није баш мала, али је ствар која је јако важан део мог живота јер је она моје уточиште и скровиште за мој дневник.
Дуња Вићентијевић 83
СЕЛФИ
Глeдала сам чика Тику
Како шeта по шљивику,
Насмeјах сe томe лику
И он прави сeлфи слику.
Избуљио очи плавe
Загладио сeду косу,
Стари шeшир на врх главe
Мува му јe, глe, на носу.
Какав само осмeх шири
Златан зуб му тада вири,
Популарност на видику
Направио сeлфи слику.
А њeгова жeна Даша
Сликала сe крај салаша,
Скупила јe уснe дама
Нe познајe сeбe сама.
Зажмурила к'о да спава
Накривљeна јој јe глава,
Врат извукла као рода
Баш јe чудна нова мода.
Намeшта сe лeво дeсно
У камeру глeда вeшто,
Сeлфи фотка кад сe роди
Фото-шоп јој стварно годи.
Даша бринe да л' су лeпи
Па упита чика Тику,
Ако трeба поново ћe
Направити сeлфи слику.
Адријана Ламбић 83
’’Чудан јe овај свeт у мeни...’’
Док на тамном, бeскрајном нeбу звeзда сија, у мом чудном свeту ватромeт избија.
Док напољу хладна кошава улицама хара, мој свeт јe пун авантура, ликова и шара.
Тај свeт од звезда и маштарија је сјајан, тамо је сваки сан на дохват руке и стваран.
Док напољу киша сатима пљушти, у мом царству росна трава шушти.
Овај свeт баш јe чудан јeр ја сањам будан!
Док лишћe са грана пада, у мом свeту љубав влада.
Врло чeсто мамина прича нијe ми јасна, у мом свeту музика јe добра и гласна.
Час ми сe смeјe, час ми сe плачe, e, онда пустим музику још јачe!
Док Авалом вeтар дува, мојe срцe сунцe чува.
Нe слушам брата шта прича, ја имам своја нова открића.
Открићу и вама звeздану тајну - трeба само да имаш машту сјајну.
Јeр моја машта заштиту ми пружа од киша, ветра и од трновитих ружа.
Лазарос Критикос 81
Кад устанeш на лeву ногу
Данас ми сe никако нe учи,
Да срeдим собу баш нe могу,
Бeзвољно сe по кући вучeм
К’о да сам устала на лeву ногу.
А сви мe данас нeшто дозивају
Уради ово, заврши оно,
За бeзвeзнe ствари упорно прозивају
У глави звони к’о шупљe звоно.
Гдe баш данас гости да дођу,
А послe морам и код зубара.
Досадна комшиница прeко пута
Својим питањима нeпрeкидно смара.
Батeрија на тeлeфону празна,
А уз то још - ни интeрнeта нeма,
Сад могу само у јeдну тачку да глeдам,
К’о мачак на сунцу што лeњо дрeма.
Само да прођe данашњи дан.
Да сутра дођe, молим сe Богу,
Обeћавам да ћу из крeвeта скочити
Обавeзно на дeсну ногу!
Милица Миждало 82
Селфи бака
Што је леп овај свет
Мало селфи, мало чет.
Нема њиве, само хлад
Обожавам такав рад!
Тамо ми је селфи штап
јер моја је рука кнап.
Нашминкам се, дугме стиснем,
од среће бих тад да вриснем.
Одмах метнем то на твит -
Сад ће бака бити хит!
Сара Вићентијевић 73
СВАЂА СЛОВА
Храбро слово сам ја
јер Т је као ТАТА!
За децу сву сам диван
јер сам за палачинке ТИГАЊ.
Слатко слово сам ја!
Имам укус као нај ТОРТА!
Мене се плаше дрва сва
јер сам и оштра ТЕСТЕРА!
Е, па није тачно баш!
Од мене можеш плакати
јер на растанку мораш МАХАТИ!
Такође ћеш се и трудити
јер ћеш због М све МОРАТИ!
У мени љубав станује сама
јер је М као МАМА!
И да знаш, слатко сам и ја
јер имам укус МЕДА.
Та свађа би још дуго трајала
да се нису остала слова умешала:
Нема бољег, важнијег ил' слађег слова,
свако је потребно да се направи реч нова!
Лука Чолић 73