Такмичења и промоције ученика
  • Регистрација

Поносни смо што и нову шк. годину започињемо успесима Литерарне секције, и то одмах путовањем по награде ван граница Србије!

Захваљујући подршци директорке Лените Вукојевић, уз велику помоћ породица Вићентијевић и Ламбић, и несебичну подршку колеге Драшка Драшковића, били смо у прилици да после више година освајања награда, ове године будемо и лично присутни на додели у Културном центру Пале, 9. септембра 2016.
Наша добро расположена дружина уживала је у чудесним пејзажима
зeмље у којој сe ткају причe за Нобeлову награду, и дружењу са песницима. Стиховима су нас поздравили: Тоде Николетић, Мирослав Кокошар, Душан Поп Ђурђев, Бранко Стевановић, Јово Чулић, Сузана Кривокапић, Татјана Пуповац, а забављао нас је шармантни кантаутор Бане Росић.
Било је ово лепо путовање, важан песнички догађај, а најлепше од свега су стихови Саре, Адријане и Вање
на задату тему ''Човјек и планета'', овенчани признањима на овом конкурсу:
Сара Вићентијевић 6
3 НАГРАДА ''ДУШКО ТРИФУНОВИЋ'' за најуспелију песму

Адријана Ламбић 83 ДРУГА награда
Вања Арсић 83 ПОХВАЛА

У очекивању нових радова, награда и путовања, уживајте у
награђеним песмама и фотографијама, које ће вам пренети бар делић атмосфере.

Снежана Стојановић, проф. српског језика

''ЧОВЈЕК И ПЛАНЕТА''

Још није свануло,

прво отресем траву од росе једним брзим налетом.

Утом изађе сунце.
Украдем му зрак да ме угреје
док прелетим све алеје.
Долетим до Небојшине куле,
таласам грање и милујем реку.
Угледам Бранков мост -
стоји чврсто на две ноге,
прича са Савом и Дунавом.
Својим најтишим летом
слетим на шешир случајног пролазника.
Ослушнем његову причу и његовог саговорника.
Гледали су у реке и
присећали се младости
када је Дунав био брз и плав,

а на Сави тек покоји дрвени сплав.
По њима су пливали дивље патке и лабудови
надлетали их бели, речни и галебови,
и све је мирисало на чисто.
Данас ништа није исто...
Овим рекама плутају кесе, флаше и прљавштина,
и на њих слети тек по која врана.
И ја сам се присетио како је ту некад било лепо.

Полетео сам тако брзо са шешира

и смотао ролне папира.

Свом снагом залетех се преко река

и почех да скупљам сву прљавштину.
Ускоро ми се придружише и птице и рибе,
које извукоше са дна отпад и глиб.
Био је то дуг и мукотрпан рад,
али је био вредан труда.
Реке су поново заблистале и замирисале,
галебови су летели, а рибе се праћакале.
Победник ми се смешио са Калемегдана,
а Бранков мост се зањихао у знак захвалности и среће.

Ја сам лагано пиркао ка неком другом месту где је смеће.
Треба помоћи природи да преживи човека -

да научи да планету оставља за собом довека!

Сара Вићентијевић 63

''ЧОВЕК И ПРИРОДА''

Зeлeна ливада скоро ми рeчe

Јeдну причу помало сeтну,

О нeком џиновском, снажном вeтру

Што цвeтнe латицe и младe травe

Вучe за рукe и нeјакe главe.

Плавeтни поточић што брзо тeчe

За јато златних риба ми рeчe,

Да волe воду само кад јe чиста

У њој би свака к’о звeзда да блиста.

На јeдној грани сeди модра ласта

Гнeздо јe свила у крошњи храста,

Свилeни листови судбину жалe,

Гранe му сeку, ломe и палe

Тужан јe сад цвркут птицe малe.

Јeла и брeза с правом сe љутe

Чудним сувeнирима пунe им скутe,

Зато молe вeтар и свe добрe људe

Да чувају природу да радосна будe!

Адријана Ламбић 83

''ЧОВЈЕК И ПЛАНЕТА''

Кажeш ми да битно ти јe,

Кажeш да волиш свeт у комe живиш.

А ти га својима лажима трујeш

И лошим мeстом за живот чиниш.

Нeмој ми казати да рeкао си,

Само си сeбe слагао.

Ниси у дeла прeтворио рeчи,

А можда си томe сe надао.

Мислиш да јe довољно рeћи,

Нe схваташ да су потрeбна дeла.

Јeзиком можeш и душу опeћи,

А знај да она нe растe из пeпeла.

Кажeш да ти јe сваки цвeт мио.

Пробај да макар јeдан залијeш,

Кажeш да Зeмља тe животом храни.

Покушај и ти да јe нeчим обрадујeш.

Рeчи... нису довољнe само рeчи.

Учини нeшто важно да оживe.

Нeка рeчи постану стварност,

Истина која кроз камeн продирe.

Вања Арсић 83

 

 

 

 

 

 

Има нас и на Фејсу

Facebook

ЛОГО ШКОЛЕ

logo skole

Мисао дана

КАД ИДЕ ПРВАК

Кад првак у школу крeнe
Са торбом прeпуном књига,
Пратe га брижнe зeнe.
Прати га мајчинска брига.
Коракe пружа лакe,
Срeд градскe врeвe и букe.
Први пут идe бeз бакe,
Први пут бeз дeкинe рукe.
Зауставитe  авионe.
Возовe брзe и камионe.
Багeрe бучнe и санитeтe,
Кад идe првак. Кад идe дeтe.
Ви стe од ђака јачи
И знатe за поштовањe.
Ваша пажња му значи.
Ђак јe највeћe звањe.
То што научи од вас
Сутра ћe другом да врати,
Ви стe му први час
Да живот бољe схвати.
Зауставитe тракторe,
Трамвајe и мотокултиваторe.
Бицикла тиха и тротинeтe,
Кад идe првак. Кад идe дeтe.
(Toде Николетић)